Smeš li Maljkoviću da Olimpijski komitet javno pitaš što svima nisu rekli ko mora da bude pobednik, da se momci ne trude onoliko?
Nećkao sam se da li da pišem ovaj tekst i dok ga pišem dvoumim se da li da nastavim, pisaće od mene stručniji i pozvaniji ili možda neće? Onda mislim (ili znam?) da su pozvaniji dobrano uhlebljeni i previše uljuljkani sinekurama od raznih foruma, preko članstva u upravnim odborima klubova, ali i nekih državnih firmi (krava muzara), pa sve do poslaničkih mandata i ministarskih kabineta do olimpijskog komiteta (!), pa ćute da ne pokvare status? E, pa dobro, udri Branislave glavom kroz zid, drugačije ne umeš!
Od Ujedinjenih nacija ostala je samo zgradurina na Menhetnu, Ameri su Savet bezbednosti UN bacili pod noge odlukom da 1999. bombarduju SRJ. Zgrada je sasvim slučajno sagrađena na zemljištu u vlasništvu Rokfelera, ali da ne širimo priču…
Olimpijski komitet se odavno više bavi dnevnom politikom nego sportom. Stariji ljubitelji košarke se sećaju Minhena 1972. i doping testa koji je pokazao da je portorikanski košarkaš bio dopingovan, na šta je odluka Olimpijskog komiteta prosto morala da bude na strani sporta i tim Portorika odstranjen, ali…Tada se Ljubodrag Duci Simonović principijelno, u znak protesta, zbog kršenja principa olimpizma povukao sa Olimpijskih igara i iz reprezentacije, a imao je samo dvadeset tri godine.
Elem, sinoć smo imali priliku da gledamo srpsku košarkašku reprezentaciju u najboljem mogućem izdanju, hrabro su izašli na megdan unapred proglašenom pobedniku i to s namerom da ga poraze, ako može! I to im je dosta dobro išlo za rukom, Kari Pešić je maestralno vodio ekipu i promenama odbrane zbunjivao protivnika, a arogantni Ameri koji su navikli da skoro svi pred njih izlaze spuštenih gaća, a oni rutinski, gotovo revijalno pobeđuju, već posle petnaestak minuta i 15 poena razlike za Srbiju shvatili su da će sa čvrstim Srbima predvođenim naravno Jokićem i Bogdanovićem, teško da izađu kao pobednici. Videti nevericu na licima tih velikih i preplaćenih zvezda je neprocenjivo.
U drugom poluvremenu su uspeli malo da smanje razliku, ali u pravo vreme proradio je Gudurić koji ceo turnir „vola u …“ nije uspevao da pogodi, što je naše dodatno podiglo, sve više je delovalo da će naši momci tog velikog i moćnog, a i grogiranog protivnika da „bace na obe plećke“, a onda je neko preko sudije iz Paname pokazao KO MORA da bude pobednik i to je onaj isti koji je pustio muškarca u ring sa ženama…
Naši košarkaši su kao i svi mi, smrtnici, doduše neobični, ali i njih pogađa nepravda, pa kad sledeći put krenete da ih psujete zbog pogrešnog dodavanja ili driblanja u sopstvenu nogu, ili tome slično, setite se toga, nisu oni roboti, a i njima je u ovakvim situacijama najteže.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)