Prethodnog vikenda, sa paljenjem zgrade nekadašnjeg Brodogradilišta “Sava” u Mačvanskoj Mitrovici, kao da je tim činom simbolično završena jedna epoha ovog mesta u kojem je, gotovo iz svake kuće, bar po jedan član domaćinstva u nekom periodu radio u ovom preduzeću.
Mnogi meštani sa setom su posmatrali ovaj požar jer je zgrada za njih bila simbol nekih boljih, mirnijih vremena, kada se od plate moglo lepo živeti, bez velikih stresova. Uzgred, ova zgrada je ozidana pre oko 150 godina, i u prvo vreme bila je carinarnica na granici između tadašnje Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske monarhije.
U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka renovirana je od poda do krova i u njoj su bili smeštene službe koje su upravljale Brodogradilištem “Sava”.
Iako Brodogradilište nije ni prva ni poslednja kompanija koje je uništilo društvo iz DOS-a, ona ipak ukazuje na svu bahatost svih proteklih vlasti na ovim prostorima (zaključno sa sadašnjom). Godinama već ceo taj prostor od skoro 4 hektara u samom srcu Mačvanske Mitrovice, kao da je čekao upravo ovakav čin.
Radnici nekada uspešne kompanije, čiji su brodovi plovili svim morima, isplaćeni su mizernim novčanim iznosima od manje od 1 posto od svojih potraživanja. Nasuprot tome, sa lokacije Brodogradilišta u Mačvanskoj odneto je sve što je moglo da se utovari. Metalne konstrukcije iz hala koje se nalaze iza izgorele Upravne zgrade, viljuškari, metalni elementi i podizači, davno su završili po otpadima za milionske cifre. Na oko tri hektara placa bilo je drveće koje je isečeno, a novac dobijen za bezbroj isečenih kubika, završio je u džepovima nepoznatih lica.
Navodno su više puta organizovane i prodaje praznih zgrada koje su ostale na ovoj lokaciji, što nije moglo da se zagrabi i odnese, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Podsećanja radi, lokaciju u Zasavici je kupio Vahali i ona danas uspešno posluje.
Na neki način, ova paljevina nekom je došla kao naručena, pa je samim tim otvorila i mnoštvo pitanja, tako da bi se čak moglo i pretpostaviti da je ovaj požar podmetnut.
Pogotovo ako se uzmu u obzir izjave slučajnih svedoka koji kažu da u 6 časova nije bilo nikakvih sumnjivih događanja oko te zgrade, čak ni dima, a već oko 6.25 plamen je zahvatio celu površinu krova. Može li se krov tako brzo zapaliti ako prethodno nije bilo dobre “pripreme” za požar, pitanje je na koji odgovor znaju čak i apsolutni laici.
Naročito ako se uzme u obzir da je zgradi isključeno napajanje električnom energijom, tako da se krivac ne može naći u “neispravnim” instalacijama.
Pored toga i tajming kao da je bio namerno tempiran. Prvi dan vikenda ujutro, kad preduzeća ne rade, kad je, samim tim, mogućnost slučajnih prolaznika svedena na minimum. Prethodna noć – kišna!
Pretpostavljamo da će nadležni organi uspešno odraditi svoj deo posla i naći uzrok ovom požaru. Tako bi se skinula svaka sumnja sa onog koji u sledećoj prodaji kompanije bude najzainteresovaniji za kupovinu, jer je čaršija već ubeđena da baš u tom grmu leži zec koji je zapalio zgradu Brodogradilišta.
(M. Milivojević)