Ko mora da ima akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja? Mala, srednja i velika preduzeća koja uvode video nadzor, alarm, kontrolu pristupa ili fizičko obezbeđenje, kao i banke, menjačnice, pošte i obavezno obezbeđeni objekti. Mikro firme i preduzetnici su po zakonu izuzeti.
Vlasnik firme za ovaj dokument često prvi put čuje od firme za video nadzor. Ona mu kaže da bez akta ne može da počne posao. Ako planirate kamere ili alarm, prvo proverite da li vam treba izrada akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, jer od toga zavisi redosled svega ostalog.
U nastavku su pravila iz Zakona o privatnom obezbeđenju, izuzeci, kazne i šta izrada akta praktično znači za firmu u Sremu.
Šta je akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
Akt o proceni rizika je dokument koji popisuje pretnje po ljude, imovinu i poslovanje firme, ocenjuje koliko su verovatne i šta bi koštale, i propisuje mere zaštite. Izrađuje se po standardu SRPS A.L2.003, a sme da ga izradi samo firma sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova za procenu rizika.
Pod istim imenom postoji i drugi dokument, pa se dva često mešaju. Akt o proceni rizika na radnom mestu je BZR dokument po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. On štiti zaposlene od povreda na radu, mora da ga ima svaki poslodavac, a radi ga lice sa licencom za bezbednost i zdravlje na radu. Akt o kome je ovde reč dolazi iz Zakona o privatnom obezbeđenju i štiti ljude, imovinu i poslovanje od provale, krađe i napada.
Jedan ne zamenjuje drugi. Firma koja ima BZR akt, a uvodi video nadzor, i dalje treba akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.
Ko mora da ima akt o proceni rizika
Obaveza dolazi iz člana 20 Zakona o privatnom obezbeđenju i dve uredbe Vlade. U praksi se svodi na tri grupe:
- Banke, menjačnice, pošte i druge finansijske organizacije. Za njih važi posebna uredba iz 2021. godine, uz video nadzor, dojavu i zaštitu trezora.
- Obavezno obezbeđeni objekti po Uredbi iz „Sl. glasnika RS“ br. 98/2016: objekti energetike, vodoprivrede, saobraćaja i industrije, organi grada i lokalne samouprave, tržni centri preko 10.000 m², hale sa više od 5.000 mesta, stadioni od 20.000 mesta, autobuske i železničke stanice u gradovima preko 50.000 stanovnika.
- Mala, srednja i velika preduzeća koja angažuju fizičko obezbeđenje ili uvode tehničku zaštitu preko licencirane firme. U Srbiji je to red veličine 15.500 firmi, po starijim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Ko je izuzet od akta o proceni rizika
Isti član 20, u stavu 6, propisuje četiri izuzetka. Procena rizika se ne mora raditi kada se obezbeđuje:
- zaštita lica (lično obezbeđenje),
- objekat za stanovanje,
- javni skup na kome redarsku službu obavljaju samo redari organizatora,
- mikro pravno lice ili preduzetnik.
Mikro pravno lice je, po članu 6 Zakona o računovodstvu, firma koja ne prelazi dva od tri kriterijuma: prosečno 10 zaposlenih, poslovni prihod 700.000 evra i poslovna imovina 350.000 evra. Firma sa šest zaposlenih i prometom od milion evra zato nije mikro, iako je mala po broju ljudi. Razvrstavanje se vidi u poslednjem finansijskom izveštaju firme u Agenciji za privredne registre.
Kakve su kazne i ko ih plaća
Ovde se najviše greši, jer kazne zavise od toga u koju grupu spadate. Banke, menjačnice i pošte bez akta plaćaju od 500.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice još od 80.000 do 150.000 dinara. Obavezno obezbeđeni objekti plaćaju od 50.000 do 500.000 dinara.
Za sve ostale zakon kažnjava firmu za obezbeđenje koja radi bez procene rizika. Njoj preti od 500.000 do 2.000.000 dinara i zabrana rada od šest meseci do tri godine.
Zato ozbiljna licencirana firma neće početi posao dok akt ne postoji. Za vlasnika objekta posledica je praktična: bez akta nema legalno postavljenog sistema, a ako dođe do provale, teško je pred osiguranjem dokazati da je objekat bio zaštićen kako treba.
Uvodite video nadzor? Prvo akt, pa sve ostalo
Član 34 Zakona o privatnom obezbeđenju kaže da se sistem tehničke zaštite planira na osnovu procene rizika koju je izradilo lice sa licencom. Redosled je zato uvek isti:
- procena rizika (akt),
- plan sistema tehničke zaštite,
- projekat,
- montaža i puštanje u rad.
Kad se ide obrnutim redom, često se radi dvaput. Kamere se postave pa se posle ispostavi da akt traži drugi raspored, duže čuvanje snimka ili alarm na ulazu koji nije pokriven. Za svaki od ova četiri koraka potrebna je posebna licenca MUP-a, pa vredi proveriti koje licence ima firma koju angažujete.
Koliko košta akt o proceni rizika i koliko važi
Retke firme koje javno objavljuju cenu traže od 140.000 do 150.000 dinara bez PDV-a za jedan objekat. Konačna cena zavisi od veličine i namene objekta, broja lokacija i toga koliko je mera zaštite već postavljeno, pa se tačna ponuda daje posle obilaska. Za poređenje, kazna za banku ili menjačnicu bez akta može da bude i 14 puta veća.
Zakon ne propisuje jedan rok važenja za sve. Obavezno obezbeđeni objekti ažuriraju akt najmanje jednom u tri godine. Svi ostali ga ažuriraju kad se bitno promene uslovi: proširenje objekta, nova delatnost, novi ulazi ili nove pretnje.
Pet najčešćih grešaka sa aktom o proceni rizika
- Šablon sa interneta. Prolazi dok ne dođe inspekcija ili dok se nešto stvarno ne desi. Mere u njemu često ne odgovaraju objektu.
- Mešanje sa BZR aktom. Firma misli da je pokrivena, a ima pogrešan dokument.
- Izrađivač bez licence. Akt koji je uradio neko bez licence MUP-a za procenu rizika nije važeći, koliko god dobro izgledao.
- Akt koji se ne ažurira. Objekat se proširi, a dokument ostane isti kao pre pet godina.
- Mere koje niko ne može da izvede. Akt traži rešenja van budžeta ili tehnički neizvodljiva, pa ostaje u fioci.
Kako da proverite da li se odnosi na vašu firmu
Otvorite poslednji finansijski izveštaj i pogledajte tri broja: prosečan broj zaposlenih, poslovni prihod i vrednost imovine. Ako prelazite dva od tri praga, niste mikro firma. Tada vam akt treba čim uvodite ili menjate video nadzor, alarm, kontrolu pristupa ili obezbeđenje.
„Najviše posla nam donesu firme koje su kamere već postavile, pa tek onda saznale za akt. Tada se deo sistema radi ponovo. Kad se krene od procene, sistem se odmah postavi tamo gde treba“, kaže Vladimir Ozimković, direktor firme SuperVision iz Sremske Mitrovice.
Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Propisi provereni 27. septembra 2026.
O autoru: Vladimir Ozimković je direktor firme SuperVision d.o.o. iz Sremske Mitrovice, koja ima sve četiri licence MUP-a iz oblasti tehničke zaštite: za procenu rizika, planiranje, projektovanje i montažu.