Da li vam se dešava da probleme drugih ljudi shvatate kao svoju odgovornost, trudite se da pomognete čak i onda kada se to od vas ne očekuje i ulažete velike napore kako biste drugome obezbedili sreću i blagostanje?
Ukoliko vam se ovo često dešava, radi se o tome da ste u životu birali ulogu Spasioca koja sama po sebi označava preteranu spremnost da se pomogne drugome čak i u situacijama kada to u stvari i ne želite da radite.
Motivi za ovakvo ponašanje mogu biti veoma različiti. Najčešće osoba to radi jer ne zna kako da odbije drugog i kaže ne, dok sa druge strane strahuje od osude ili toga da će je drugi okarakterisati kao lošu i nedovoljno dobrog prijatelja, roditelja, kolegu…. Ulogu Spasioca najčešće preuzimaju osobe koje u svom doživljaju sebe imaju etiketu „ja sam fin, nikada se ne zameram i uvek sam na raspolaganju, spreman da pomognem…“.
Na ovaj način osoba održava pozitivnu sliku o sebi u vlastitim očima, ona je ok sve dok pomaže drugome, s tim da često dolazi do toga da ona na taj način drugome otpisuje odgovornost, radi više nego što se od nje očekuje i tako dugoročno gledano sebe dovodi do problema u međuljudskim odnosima jer svaki put kada pomognemo drugome ko i sam može da reši problem, vi u stvari tu osobu smatrate bespomoćnom ili nesposobnom. Onaj koji spasava smatra i da polaže izvesna prava na ponašanje spasenog, pa tako ukoliko on ne ispuni Spasiočeva očekivanja, on će početi da ga proganja i optužuje.
Da svako pružanje pomoći drugome nije puko Spasavanje može se videti u situacijama kada osoba drugome pruža pomoć jer je drugi objektivno nemoćan sam da ga reši. U takvoj situaciji osoba je odlučila da pomogne drugome i ona nema problem sa vlastitom vrednošću budući da je ne odredjuje u odnosu na to da li je korisna drugome. Ona zna ko je i koliko vredi čak i kada ne pomaže drugome.
Pored Spasilačke uloge, uloga Progonioca je često prisutna u komunikaciji. Kao i Spasilac, i Progonilac na sebe preuzima više prava nego što je to uobičajeno. Za razliku od Spasioca, Progonilac je sklon da otvoreno kritikuje osobu, da manipuliše i iskorišćava drugog kako bi postigao vlastiti cilj. Ova osoba je često mrzovoljna, besna na druge koji ne ispunjavaju njena očekivanja. Kao posledica toga ona često ismeva druge, morališe i drži predavanja o tome šta je ispravno uraditi.
Mogu biti veoma agresivni u svojim postupcima kada drugi nije postupio onako kako su oni očekivali. Kontrola drugih i borba za moć su ono što rukovodi Progoniočevim ponašanjem.
Kako bi obe gorepomenute uloge bilo moguće realizovati, u životu mora da postoje i osobe koje zauzimaju poziciju Žrtve i drugima daju dozvolu da se ponašaju iz nadređene pozicije. Na taj način one dopuštaju drugima da ih spasavaju i tako rukovode njihovim životom pod plaštom zablude da u stvari oni vode računa o njima. Žrtva u ovoj poziciji se oseća ok jer ona zaista i smatra da sama nije sposobna da zadovolji svoje potrebe, ali posle izvesnog vremena može se osetiti poniženo i razviti još negativniji odnos prema sebi.
Kako biste izbegli bilo koju od navedenih uloga, važno je biti svestan svojih odraslih prava i odgovornosti, znati da kako god da se stvari odvijaju uvek postoji mogućnost za pozitivan ishod situacije. Dugoročno gledano ovo daje najbolje rezultate jer predstavlja direktan doprinos mentalnom zdravlju i blagostanju osobe. Kada znamo ko smo i koliko možemo, čak i naizgled nerešivi problemi mogu biti pozitivnog ishoda.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120