Dok statistika pokazuje rast prosečnih zarada, svakodnevni razgovori sa građanima širom Srema otkrivaju sasvim drugačiju sliku. Od Sremske Mitrovice i Rume do Inđije, Šida i Stare Pazove, mnoge porodice sve teže uspevaju da sastave kraj s krajem. Hrana, računi, gorivo, školske obaveze i svakodnevni troškovi iz meseca u mesec zauzimaju sve veći deo kućnog budžeta, pa građani priznaju da su primorani da pažljivo planiraju svaku kupovinu.
– Plata ode za nekoliko dana. Kad se plate računi, gorivo i kupi ono osnovno za kuću, ostane mnogo manje nego ranije. Ne pamtim da smo toliko obraćali pažnju na svaku cenu u prodavnici – kaže jedan stanovnik Sremske Mitrovice.
Gotovo svi građani sa kojima smo razgovarali navode da najveći deo prihoda odlazi na hranu. Mesečna kupovina za četvoročlanu porodicu danas predstavlja ozbiljan izdatak, a mnogi ističu da su pojedine namirnice poskupele više nego što su očekivali. Zbog toga se sve češće prati akcijska prodaja, porede cene između trgovinskih lanaca i kupuju samo proizvodi koji su zaista neophodni.
– Nekada smo u korpu stavljali ono što nam se jede. Danas prvo gledamo cenu, pa tek onda odlučujemo da li ćemo nešto kupiti – kaže jedna penzionerka iz Rume.
Kada je potrebno uštedeti, građani najpre odustaju od stvari koje nisu neophodne. Manje se izlazi u restorane i kafiće, ređe se putuje, a kupovina garderobe često se odlaže za period sezonskih sniženja. Mnogi roditelji ističu da najviše nastoje da zaštite decu od posledica štednje, pa se odriču sopstvenih potreba kako bi mališanima obezbedili sve što im je potrebno za školu, sport ili druge aktivnosti.
Poskupljenja goriva i održavanja vozila dodatno opterećuju porodične budžete. Građani kažu da sve češće planiraju putovanja i izbegavaju vožnju kada nije neophodna. Posebno su pogođeni stanovnici sela, gde je automobil često jedino sredstvo prevoza do posla, škole ili zdravstvenih ustanova.
Iako se često smatra da je život na selu povoljniji, ni tamo situacija nije jednostavna. Istina je da mnoge porodice proizvode deo hrane za sopstvene potrebe, ali rast cena repromaterijala, goriva i komunalnih usluga utiče i na domaćinstva u ruralnim sredinama. Međutim, oni koji imaju bašte, voćnjake ili manja poljoprivredna gazdinstva ipak lakše podnose udar na kućni budžet od stanovnika većih gradskih sredina.
Možda je najzanimljiviji odgovor koji se mogao čuti među građanima širom Srema. Na pitanje na čemu najviše štede, veliki broj njih odgovara gotovo identično – na sebi. Manje se kupuje garderoba, odlažu se sitni kućni radovi, ređe se odlazi na odmor, a mnogi priznaju da već duže vreme nisu sebi priuštili nešto što nije neophodno.
I dok statistika govori o brojkama, svakodnevni život pokazuje da je za mnoge stanovnike Srema najveći izazov upravo očuvanje životnog standarda. Zato nije iznenađujuće što se među građanima sve češće može čuti isto pitanje:
„Kako preživeti do sledeće plate, a da se ne odrekneš svega što život čini lepšim?“
(SMP)