Koliko je reč „IZVINI“ zaista magična?

0
5627

Sva ljudska bića imaju osećanja. Neki ljudi ih slobodno iskazuju, dok drugi kao da im ne pridaju nikakvu važnost, te uglavnom deluju hladno, distancirano i rezervisano.Velika je zabluda da su osećanja prisutna sve vreme, u svakom trenutku našeg života.

Istina je da se ona pojavljuju jedino onda kada se za nas dešava nešto veoma značajno bilo u spoljašnjoj ili našoj unutrašnjoj realnosti. Prijatna osećanja u nama izazivaju osećaj zadovoljstva i deluju stimulativno po nas. Ona neprijatna najčešće dovode do toga da smo nezadovoljni ili povredjeni.

Osećaje povredjenosti i nezadovoljstva u nama uglavnom bude situacije koje ocenjujemo kao nekorektne i štetne po nas. Svaka osoba ima odredjeni pogled na svet i to kako će se odnositi prema drugima stvar je njene lične odluke. Često pogledi na svet i iz njih kreiran okvir iz koga osoba nastupa, dovode do toga da su drugi ljudi nakon komunikacije sa osobom ovakvog stava prema drrugima,  ljuti, besni ili tužni.

Ova osećanja se ne moraju javiti samo kao očekivana u interakciji sa  osobom pomenutog stava prema drugima, ona mogu biti izazvana i time što se neko nenamerno i bez želje da nas povredi ili učini ljutim, nekorektno poneo prema nama.

Kada se ovakva situacija desi, iako u prvi momenat može delovati nepopravljivo jer nepravda je učinjena i ne može se zanemariti, postoji reč koja umnogome može popraviti nanetu štetu. Reč izvini zaista može delovati lekovito, ona može emocionalno zalečiti osobu kojoj je nepravda naneta. Ovde se ne radi o izvinjenju koje je izrečeno „reda radi“ i samo zato što to tako treba da bude. Samim aktom izvinjenja osoba koja ga je dala izražava poštovanje prema drugome kao i empatiju za osećanja koja su prouzrokovana.

Sa druge strane, izvinuvši se ona je priznala grešku i preuzela odgovornost za svoj postupak.  Kada je izvinjenje izrečeno na ovaj način, iskreno i sa željom da se naneta šteta popravi, ono osobi koja ga prima može pomoći da prežali i prihvati ono što je učinjeno. Takodje, ono može doprineti i tome da osoba ovim aktom stekne novi utisak o onome ko izvinjenje upućuje jer ukoliko se nakon toga ponašanje prema oštećenom zaista popravi, ono može i biti uvod u jedan bolji i konstruktivniji odnos u kome će obe strane biti zadovoljne i samim tim motivisane da odnos i dalje razvijaju.

Nema svako izvinjenje jednaku „težinu“. Kada je reč o onom  istinskom i autentičnom izvinjenju, treba istaći da neverbalni signali takođe igraju veliku ulogu. Ne može biti isto ako je izvinjenje dato u prolazu, bez empatije i sa tendencijom umanjivanja neprijatnih osećanja oštećenog. Izvinjenje kome je pridata važnost od strane onoga ko ga daje sadrži  i razumevanje iskazano neverbalnim znacima, tipa saosećajnog tona u glasu ili izraza lica, zagrljaja i direktnog pogleda sa oštećenim. Tako dato izvinjenje čak i bez mnogo reči umnogome može popraviti situaciju i zalečiti onoga ko je povredjen.

Na kraju treba napomenuti i to da je izvinjenje često zaista magična reč. U momentima kada se dešava situacija koja nam ne odgovara, smeta ili se ne osećamo lagodno u njoj, često nam se pojave i emocije pod uticajem kojih bi vinovnika ove nepravde najstrože kaznili. Tada, ukoliko  se dotični izvini, zaista pokaže kajanje i nadalje promeni svoje ponašanje, sve može dobiti novu dimenziju i dovesti do konstruktivnog razrešenja nesporazuma. Ovakav stav obe strane, poželjan je i zbog činjenice da smo socijalna bića kojima dobri odnosi sa drugima mogu doneti sreću i zadovoljstvo.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here