Pre par dana u Sremskim Karlovcima na ulicu su izašli gimnazijalci, za njima su krenuli njihovi nastavnici, ne obrnuto. I blokirali su put, na petnaest minuta. Iz Karlovaca se vidi Novi Sad, a samo budali treba dodatno objašnjenje zašto su izašli. Volšebno se tu stvorila jedna četvrtasta glava, ušla je među gimnazijalce i teškim akcentom koji baš odudara od govora te sredine krenuo je da vređa tu decu, a naravno da jedan takav bizgov nije propustio priliku ni da njihovoj profesorki pokuša da održi predavanje o čemu god, sa onoliko reči kojima raspolaže, a nije to bogznašta. Na snimku se žena ne vidi, ali čuje se njen glas kojim poziva đake u školu sa očiglednom namerom da đake zaštiti. Poluglasno, smireno, bez potrebe da drekom nadomesti manjak autoriteta. Pedagog.
Da li bi neko bio tako ljubazan da mi objasni KOGA ZABOLE da li će u Sremskim Karlovcima jedan pešački prelaz biti blokiran i ceo dan, pa i nedelju dana, a ne petnaest minuta, malo veće selo na vrh Fruške gore (!), saobraćajno slepo crevo, osim nekog ko bi da zaštiti krivce za zločin. Da ne zaboravim, bem ti i partiju i njenu hijerarhiju u kojoj se napreduje tako što napadaš đake i njihove nastavnike. Pa šta i da nisu u pravu, odakle ideja da se napadaju deca?
Pošto sam čuo za „incident“ i u novosadskoj „Jovinoj“ gimnaziji, tj. za „muke mladog Vučevića“, cimnuo sam par prijatelja iz Novog Sada s nadom da poznaju nekog iz te škole i da ću tako moći da vam prenesem informacije iz prve ruke, ali sve što sam uspeo da dobijem je da je predsednik vlade za zloupotrebu svog deteta u političke svrhe optužio ženu koja njegovom sinu uopšte ne predaje!? Naime, sin predsednika vlade ide u drugi razred, dotična profesorka koju je Vučević preko svih medija napao predaje filozofiju koju đaci imaju tek u trećem, pa nije šanse bilo da ga ona izvede sa svog časa. Do trenutka kad ovo pišem nisam čuo da se dotični dotičnoj izvinio.
E, sad, da li je predsednik vlade samo loš otac i ne zna ni u koji mu razred sin ide ili je istovremeno i (loš) lažov i manipulant pokazalo je more Novosađana, bivših učenika i sadašnjih roditelja učenika gimnazije, koji su sutradan školu sa svih strana opkolili ne bi li zaštitili što profesore s kičmom, što decu. I naravno da nisu svi profesori stali u zaštitu svojih đaka i zato su bolnije reči jednog gimnazijalca izgovorene preko megafona: „Nekad su profesori izgovarali pucajte, ja i sad držim čas, šta je ovo sad?„
Iznenađen tako masovnom reakcijom Novosađana, Mitrovčanki, udatoj u NS, inače nastavnici engleskoj, postavio sam prosto pitanje, otkud?
„Znaš li da je jedna od dve devojčice koje su s dedom stradale na železničkoj stanici iz moje škole? Znaš li da sam tu naišla samo pet minuta posle…? Mnogo je gneva u ljudima zbog bahatosti i osionosti, pokušaji zataškavanja i izbegavanje odgovornosti prepunili su čašu.“
U međuvremenu, kad je ovaj tekst već bio zaključen, saznajemo da je na železničkoj stanici u Ćupriji, mestašcu između Paraćina i Jagodine, pao komad od nekoliko kvadrata plafona! Ćuprija je u Srbiji, ali i šire poznata po dve izuzetne atletičarke, srednjeprugašice, Veri Nikolić i Snežani Pajkić, na žalost manje po dva akademika. Dragoslav Mihailović spada u moje omiljene pisce i po čijem se romanu ovih dana po ko zna koji put reprizira serija „Čizmaši“, a rođen je u Ćupriji davne 1930, napustio nas je prošle godine. Drugi je Dušan Matić, gimnazijski profesor, francuski đak, prešao Albaniju… Greota je da ih ne pomenem, nije to suvišno znanje?
Stanica je inače renovirana pre godinu dana, srećom, nije bilo nikog ispod. Može li čovek da se ne zapita, koliko li je još ovako uspešno renoviranih građevina?
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)