Letnji serijal emisija „Žikina šarenica“ započeli smo protekle subote u Sremskoj Mitrovici, carskom Sirmijumu. Brojne znamenitosti su bile tema, ali posebna vino, svetkovine vinske i Vinski park u ovom gradu
Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u Sremu i na Fruškoj gori spadaju među najstarije u Evropi. Antički pisci Strabon i Dion su zabeležili da su u Panonskoj niziji, pa samim tim i u Sremu, vinovu lozu uzgajali Iliri. Ipak, procvat vinogradarstva u ovim krajevima i njegovi počeci povezuju se sa starim Rimljanima. Car Marko Aurelije Prob u trećem veku nove ere ukinuo je skoro dva veka dugu zabranu proizvodnje vina u rimskim provincijama i zasadio prvu lozu na ovim prostorima u okolini sela Divoš i Grgurevci.
Na tim mestima i danas postoje ostaci zgrada i podruma. Istorijski podaci kažu da je ta prva loza doneta sa juga Apeninskog poluostrva pre više od 1700 godina.
Tokom sedmog veka, ove krajeve naseljavaju Sloveni, koji su se upoznali s načinom gajenja vinove loze i uživali u blagodetima koje donosi proizvodnja vina. Posle Kosovskog boja 1389. i najezde Turaka na Balkansko poluostrvo, srpsko stanovništvo počinje da se seli na sever.
Narod, plemstvo i sveštenstvo koji su se nastanili u Sremu doneli su i svoje iskustvo u proizvodnji vina. Oni su zaslužni za promenu sorti grožđa na Fruškoj gori. Umesto belih, uskoro su počele da dominiraju crvene sorte, koje su doneli sa juga.
Karlovačkim mirom iz 1699. u sastav Habzburške monarhije ulaze Srem i Banat. Vinogradarstvo doživljava procvat, povećavaju se površine pod vinogradima, a vina sa Fruške gore, posebno bermet i ausbruh, postaju cenjena u Evropi.
Pojava filoksere, koja je uništila vinograde u Evropi, nije mimoišla Srem. Ovde se pojavila 1881. i do 1890. su svi stari fruškogorski vinogradi bili uništeni. Oporavak je trajao skoro 30 godina. Ponovo se sa proizvodnje pretežno crvenih sorti grožđa prešlo na bele.
Ako su bermet i ausbruh bila najpoznatija vina sa Fruške gore u 18. i 19. veku, onda je to u 20. postao italijanski rizling. A koje vino ili vina će se izdvojiti u 21. veku, tek ćemo saznati.
Vaš Žika Šarenica
(Kurir.rs/Foto: Zorana Jevtić)