Baš nekako na prelazu iz zimske u prolećnu garderobu, kada se lokalna varoška javnost već privikla na protestne šetnje opozicije i grupe gimnazijalaca-blokadera, gledajući na njih kao na neku domaću verziju Letećeg cirkusa Monti Pajton, novu zabavu dokonih meštana preuzela je zamena direktora po lokalnim ustanovama, prvo Zavoda za javno zdravlje, a onda i škole u Mačvanskoj Mitrovici. I ponovo to postade razlog za jalova i nikome korisna prepucavanja bezidejnih aktivista opozicionih stranaka i simpatizera vladajuće partokratije.
Naravno, mnogi su počeli vatreno zagovarati ono stanovište koje im, po političkoj opredeljenosti, pripada, ne uzimajući u obzir činjenicu da smene rukovodećih kadrova baš ni najmanje na utiču na njihove, očigledno dosadom i prazninom protkane, živote običnih građana.
Dok su, pre samo nekoliko meseci, doktorku Miroslavu Ševo, preko društvenim mreža anatemisali u komentarima posle članka o ulasku pripadnika UBPOK-a u Zavod kako bi se proverile eventualne malverzacije u ovoj ustanovi, nakon doktorkine smene, ti isti, ili uglavnom isti, komentatori, počeše je uzdizati u nebesa. I to samo zato što ju je smenila vladajuća nomenklatura, koja je, opet, to postala zahvaljujući većini glasova dobijenim na izborima. Iz nekog razloga, dokoni analitičari lokalnih političkih prilika, nekako su prenebregnuli da su doktorku Ševo smenili isti oni koji su je i postavili.
Na njeno mesto došao je ekonomista Petar Samardžić i opet su pljuvači svega i svačega počeli da ga, ničim izazvani, razvlače, pa i vređaju iako je reč o rukovodiocu koji već ima zavidan staž na čelu raznih ustanova i agencija i svuda je, po pravilu, opravdao poverenje koje mu je dato. Zašto ne reći i da dotični ima završen državni fakultet što je u ovom vremenu poplave raznih trivologa sa vikend diplomama privatnih visokih škola, ipak dokaz nekog znanja.
Pre samo dan, dva, frustrirani pojedinci koji bi da uređuju, ako baš ne ceo svet, ono barem grad ili državu, iako im ni uređenje njihovog privatnog života baš ne ide od ruke, frontalno su reagovali na imenovanje Mirjane Mirnić na mesto direktorke Osnovne škole u Mačvanskoj Mitrovici. To što je ona, u skladu sa zakonom, imenovana od strane Školskog odbora koji nije uzeo u obzir preporuku Nastavničkog veća da na mesto direktora bude biran drugi kandidat, a i ne mora – kaže Zakon, nije pomenutima bilo dovoljno da umuknu i gledaju svoja posla. Pogotovo iz razloga što se i sami, očigledno kobađi (da iskoristimo anahronizam blizak stanovnicima Mačvanske Mitrovice u kojoj se i nalazi škola), zalažu za funkcionisanje institucija i poštovanje zakona.
Nema sumnje da se pred novoimenovanim direktorima nalazi težak zadatak, ne samo da dobiju poverenje zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje i u mačvanskoj školi, već i da izdrže kamenovanje besposličara po društvenim mrežama koji ih preziru samo zbog toga što su postavljeni od strane njima mrskog SNS-a i što su izbor mlađanog golgetera martinačkog fudbalskog kluba.
A kada bi se malo sabrali, dosetili bi se valjda da su direktori predstavnici poslodavca (u oba slučaja poslodavac je država) i da su državne strukture oduvek postavljale rukovodioce “po svojoj meri”. Sasvim je drugo što se neki funkcioneri toga ne sete kad ih menjaju, pa kukumavče okolo kako su žrtve surove politike, kao u slučaju Nataše Zec i Aleksandra Umetića, bivših direktora škola u Laćarku i Kuzminu. Njih su postavile stranke bivšeg DOS, možda jednako odgurujući nekog kvalitetnijeg za tu funkciju, ali im to tada nije smetalo. No, kada su smenjivani njihova kuknjava i plač čula se do samog neba.
Kada se sve gore navedeno uzme u obzir, i kada se ispod svih tih fejsbuk komentara i prepucavanja podvuče crta, lako se zaključuje da u današnjoj Srbiji ne važi starogrčka mudrost koja je ljude delila na one koji se bave politikom i idiote. Kod nas teško da ćete naići na idiota kojem politika nije opsesija.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
