Svedoci smo tokom poslednjih nekoliko meseci brutalne, ali i sistematične kampanje koju pažljivo birani pojedinci i mediji sprovode u vezi s takozvanim prekodrinskim Srbima.
Reč je, navodno, o ljudima koji za sebe kažu da su Srbi, a zapravo to suštinski nisu, jer su im se preci, po rečima tih medijskih trbuhozboraca i vedeta društvenih mreža, borili u ratu protiv Srbije 1914. i okupirali je 1944. godine. Po njihovom mišljenju, koje odudara od zdravog razuma, a kamoli od činjenica, državne funkcije u Srbiji mogli bi da obavljaju samo oni čiji su grobovi predaka nekoliko generacija unazad na teritoriji današnje Srbije.
Ove intelektualne vratolomije bile su začinjene najavama nekakvih bajkera da će otići na mostove koji spajaju Srbiju i Republiku Srpsku i sprečiti ulazak ljudi iz ove druge koji su se bili namerili ka Sremskoj Mitrovici da učestvuju na velikom narodnom skupu. Nema nikakve sumnje da je reč o pažljivo biranom vremenu kako bi se povela negativna kampanja protiv tzv. prekodrinskih Srba baš kada političko Sarajevo, uz pomoć dela međunarodne zajednice, osuđuje i pokušava da uhapsi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i tako započne konačno i nikad dosanjano slamanje ovog srpskog entiteta.
Shodno prethodno rečenom, valjalo bi najpre napraviti nekoliko pojmovnih objašnjenja. Ne postoje nikakvi „prekodrinski Srbi“, postoje samo Srbi, naseljeni i raseljeni po celom svetu, među kojima katkad ima mentalitetskih razlika, ali ne i identitetskih. Svi oni nose ista imena i prezimena, slave iste krsne slave, idu u istu, jednu i nedeljivu Srpsku pravoslavnu crkvu i predstavljaju deo jedinstvene srpske nacije, što prepoznaje i Ustav Republike Srbije.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović je jednom prilikom lepo objasnio da to što se neki vo ili konj rodio na teritoriji Srbije ne čini tog vola ili konja Srbinom. Drugo, mnogi Srbi koji su živeli na teritoriji Austrougarske jesu bili mobilisani od strane iste na početku Prvog svetskog rata, ali su, isto tako, mnogi od njih prvom prilikom prebegli na stranu srpske vojske. Mnogi su svedočili, nakon prelaska Drine na stranu srpske vojske, da su prisilno mobilisani Srbi u austrougarskoj vojsci pucali u vazduh, a ne na svoju braću Srbe. Kasnije su mnogi učestvovali i u proboju Solunskog fronta.
Ne zaboravimo da je najveći koncentracioni logor za Srbe tokom Prvog svetskog rata bio u Doboju, odnosno današnjoj Republici Srpskoj, u kom je bilo zatočeno 45.000 Srba, a ubijeno njih 12.000. Treće, ako već pričaju o nekakvoj okupaciji Srbije 1944. od strane „prekodrinskih Srba“, zašto izostavljaju svog nikad neprežaljenog Josipa Broza zvanog Tito kada već govore o tome. Smetaju im Srbi zapadno od Drine koji su bili deo partizanskog pokreta kao jednog od narodnooslobodilačkih u Drugom svetskom ratu, a ne smeta im Tito koji je em kao austrougarski kaplar pucao na Srbe po Mačvi i Podrinju, em se nije rodio na teritoriji današnje Srbije, em nije bio Srbin uopšte. Granice te Srbije na čiju se zemlju svojih predaka pozivaju skrojio je upravo prekodrinac Tito; pa neće valjda njegovo mišljenje gde se samo mogu rađati Srbi biti merodavnije od toga gde su naši preci sa svetorodnom lozom Nemanjića na čelu gradili crkve i manastire za svoj narod – od Krke do Hilandara.
Nemojmo, zato, članove nove Vlade Srbije meriti ne samo po tome jesu li im preci rodom iz današnje Srbije, nego ni po tome koje su nacionalnosti uopšte. Srbija je demokratska i tolerantna zemlja i zato ima među svojim ministrima i Mađare i Albance i Bošnjake. Gledajmo njihovu stručnost, a merimo ih po njihovim rezultatima rada.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
