Pojavile su se nedavno informacije da je koronavirus lutao Italijom, Francuskom, Kinom i u septembru 2019. godine, a od ranije je poznato da su ljudi u Vuhanu počeli da se razboljevaju krajem oktobra. Ipak, kao dan zvaničnog rođenja koronavirusa smatra se dan kada je otkriven nulti pacijent. Bilo je to 17. novembra 2019. godine.
U pitanju je bio 55-godišnjak iz provincije Hubej, za koga se tvrdi, iako još uvek nijedan relevantni naučni izvor to nije potvrdio sa sigurnošću, da je pojeo životinju, na koju je sa slepog miša prešao ovaj virus.
Iz nedelje u nedelju broj novozaraženih je postepeno rastao i dok je svet gledao ka Kini i “nekom novom SARS-u”, u nekim državam pojavile su se informacije da u pitanju nije neki “lokalni virus” i da bi mogao da napravi veliku štetu.
Bez ikakvih carinskih kontrola koronavirus je počeo da prelazi kineske granice i da se širi, Donald Tramp je reagovao prekasno. Kineski radnici su virus odneli u Italiju, turisti i druga grupa radnika u SAD i premda u početku nije dovoljno ozbiljno shvaćen, na nekoliko događaja koji su okupili veliki broj ljudi, došlo je do masovnog širenja.
Tako su nastali prvi klasteri, zato je svet zapanjeno gledao u Bergamo nakon jedne utakmice, bolnice širom Italije su počele da se pune, a virus je samo nastavio da se širi po Evropi.
Leto je donelo blago smirivanje situacije, a virus se onda vratio u drugom talasu koji je u kuće, pod još strožom kontrolom, zatvorio gotovo sve razvijenije zemlje. Za sve to vreme, od zvanične potvrde nultog pacijenta, do prvog rođendana, zaraženo je više od 55 miliona ljudi širom planete – to su samo potvrđeni slučajevi – a život je izgubilo 1.300.000 ljudi.
Umesto torte i poklona, čovečanstvo je koronavirusu spremilo vakcinu.
Prvo je Pfizer objavio da je efikasnost njihove vakcine oko 90 odsto, da bi juče Moderna potvrdila da je efikasnost njihove 94,5 odsto.
Cilj je da koronavirus ne dočeka drugi rođendan.
Nedeljnik
