Već tri godine zaredom Predrag Lemajić je apsolutni pobednik Kulenijade u Erdeviku, a kako je to moguće – zapitali su se mnogi.
Posetili smo zato ovih dana Lemajiće u Šidu, gde u porodičnoj kući imaju zid na koji su zakačili više desetina medalja sa brojnih smotri širom Srema i Srbije.
Predrag Lemajić nam kaže da je unapredio svoj rad podigavši u dvorištu porodične kuće objekat za preradu mesa, sa dve pušnice i hladnjačom. Uložio je polovinu potrebnog novca, a drugu polovinu je dobio od države. Objekat nije velik, ali je funkcionalan, međutim, ono najvažnije, svinjce kapaciteta 120-150 tovljenika, Lemajići imaju u Vašici, selu pet kilometara južno od Šida.
Domaćin je rado prihvatio da podeli savete koji bi se mogli primeniti u svakom domaćinstvu u proizvodnji kulena za lične potrebe.
–Objašnjavao sam ja i pojedinačno i javno Šiđanima kako dolazim do najboljeg kulena, a oni kažu „lako je tebe, kad imaš sve što ti treba”. Da bi imali vrhunski kulen moramo se pridržavati određenih pravila. Prvo se odnosi na odabir svinja za klanje. U mojim oborima su autohtone rase krmača i nerasta sa područja Srema odavde do Sremske Mitrovice i ne dalje. Drugo pravilo, svinje se hrane mlevenim kukuruzom i sojinom sačmom, nema nikakvih koncentrata. Treće, svinje se kolju do početka zime, i to debele svinje teške od 250 kilograma pa naviše. Od takvog svinjčeta za kulen se uzima samo 15 odsto mesa, a drugih 15 odsto dobijate za kobasice, ono što ostane ide za druge namene. Bitno je da meso koje se melje za kulen bude potpuno hladno, jer ako meljete toplo meso dobićete masu za paštetu – kaže Lemajić.
U kulen se stavlja samo so, dva odsto, paprika i ništa više. Najteži je, veli Predrag, izbor paprike koju kupuje od pet-šest proizvođača, pa testira. Ako je paprika ljuća, može se za upotrebu doterati dodavanjem šećera. Šampion nam kaže da je prvi recept za kulen dobio od prijatelja, ali ga svake godine popravlja, a njegova primena zavisi od majstora koji pravi kulen.
–Hladno meso umešeno sa solju i paprikom stavljam u špric i punim crevo kulena. Jako je važno kako vežemo kulen i pletemo mrežu. Tako spremljen kulen vešamo u pušnicu sa šunkama gde ostaje dva dana bez loženja. Ložimo piljevinu hrasta i bukve. Dimi se tri do četiri dana, a potom kulenu obezbedimo promaju da se suši – kaže Lemajić. – Mora se voditi računa kako će se upakovati, vezati i uplesti da bude čvrst, da se ne može raspasti.
Predrag Lemajić za proizvodnju kulena kolje 50 do 70 komada svinja u čemu mu pomaže sin Mladen sa ekipom momaka koji se u svinjokolj razumeju. Osim prodaje po Vojvodini, kulenje iz Šida putuje po naruybini preko interneta do Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske. Danas priznat majstor u mladosti se spremao da bude mehaničar, radio je i kao grafičar, ali ne od srca, već da udovolji roditeljima. Od malih nogu ga je interesovalo sve vezano za svinjokolj.
Slično se dogodilo i njegovom sinu Mladenu koji pored dva zanata radi sa ocem. Predrag je obojici unuka kupio po nožić, da i njih motiviše da se zainteresuju za porodični posao.
–Imamo naše svinje. Kod oca sam došao namerno s razlogom da ne prodajemo svinje utovljene, već prehrabene proizvode, prerađevine od tih svinja, da bi nam se isplatio trud i uloženi novac – kaže Mladen Lemajić i dodaje da su se dogovorili da više ne učestvuju na kulenijadama, jer su osvojili sve što se osvojiti može, već da proizvodnju podignu na veći nivo.
(D. Savičin/dnevni/foto: privatna arhiva)