Sremskomitrovački portal

Kupila pola Fruške gore “za sebe i porodicu”: KO STOJI IZA SANJE PETRIĆ?

Novosađanka Sanja Petrić, zvanična suvlasnica multimilionske kompanije “Galens” i vlasnica 205 parcela na Fruškoj gori, nedavno je postala i suvlasnica privatne banke u Republici Srpskoj. Žena o kojoj se u svetu biznisa ništa ne zna sem da je supruga biznismena Nebojše Petrića, tako je pored građevinarstva, veštačkog đubriva, hotelijerstva i pčelarstva, ušla i u svet bankarstva.

Kompanija “Galens” je u julu prošle godine kupovinom akcija u vrednosti od 7 miliona konvertabilnih maraka, odnosno 3, 5 miliona evra, postala vlasnik “Pavlović international banke” iz Banjaluke. Zajedno sa Petrićevom u kupovini banke učestvovala je i fočanska firma “Pavgord”, čije poslovanje je sličnog šarolikog spektra.

Da kompanija “Galens” rado kupuje zemljište potvrđuje i jedan u nizu “šopinga” vlasnice Petrić, koja je kupila i šumu u opštini Bajina Bašta. I ova parcela se, kao i deo od 205 parcela kupljenih na Fruškoj gori, nalazi na teritoriji nacionalnog parka, odnosno u mestu Solotuša, na području Nacionalnog parka Tara.

Upravo vest o “okupaciji” Fruške gore je je vlasnicu “Galensa” Sanju Petrić predstavila javnosti, i to ne na pozitivan način. Kako se ubrzo ispostavilo, Petrićeva je, strpljivo, godinama unazad, kupovala parcelu po parcelu po Fruškoj gori. Kupujući mahom od privatnih vlasnika, od Beočina pa sve do Inđije, Petrićeva se zaustavila tek kad ih je sakupila 205 i povezala u par celina, odnosno “plac” od čak 34,5 hektara. O ovom tajanstvenom poduhvatu Petrićeve na Fruškoj gori možda se ne bi ni još ni saznalo da nije reagovalo ekološko udruženje građana “Odbranimo šume Fruške gore”, koji su upozoravali na neplansko krčenje šuma, ali i nedozvoljeno asfaltiranje nekadašnjih šumskih staza i postavljanje ograda po Nacionalnom parku.

Aktivisti su zbog “nezakonitih radnji koje imaju negativan uticaj na zaštićeno područje prirode, na zaštićene i strogo zaštićene biološke vrste, kao i radnji koje lokalnom stanovništvu, planinarima i turistima ograničavaju slobodno korišćenje javnog puta i javnog dobra”, podneli brojne prijave svim nadležnim inspekcijama, tražeći obustavu radova i nadzor nad istim. Zbog upornosti ekoloških aktivista, ali i sve većeg negodovanja i protesta Novosađana, inspekcija je na kraju praktično bila primorana da, delimično, reaguje.

Pokrajinska građevinska inspekcija je u oktobru donela rešenje o obustavi radova i uklanjanju puta izgrađenog na brdu Kesten, inače jednom od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori. Pomenuti put je zapravo izgrađen kao prilazni put gazdinstvu Sanje Patrić, za koje je vlasnica rekla da će “planinari i organizovane posete turista biti dobrodošli na (njenom) poljoprivrednom gazdinstvu, nakon što sve bude privedeno nameni”. Novosađani su tada po prvi put dobili priliku da “čuju” Sanju Petrić, doduše kroz saopštenje firme “Galens”, koja se oglasila nakon sve brojnijih protesta građana.

U saopštenju je potvrđeno da je ova firma kupila 205 parcela na Fruškoj gori, ali i poručeno da na njima neće biti ništa građeno. Odnosno, ništa “veliko”.

Ne postoji nikakva bojazan da će se na njima graditi veći stambeni ili turistički objekti, budući da je namera vlasnika kompanije „Galens“, koji je te parcele kupio, da na ovom gazdinstvu živi sa svojom porodicom i bavi se stočarstvom i pčelarstvom”, pojasnili su iz ove kompanije.

Ne sumnjajući da su vlasnici “Galensa” pored izgradnje, hotelijerstva, veštačkog đubriva i bankarstva vični i pčelarstvu, Novosađani su ipak pomalo nepoverljivi prema dobrim namerama kompanije koja je u svega par godina, uz apsolutnu podršku i legitimitet koji im je obezbedila lokalna vlast, počinila urbicid nad gradom.

A s obzirom da ova kompanije ne krije apetite da nakon Fruške gore sad zagazi i u Dunav, “privatizujući” njegovo korito za megalomanski projekat “Novi Sad na vodi”, ne bi iznenadilo da na listu svojih poslovanja “Galens” u međuvremenu doda i ribarstvo.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Ana Lalić/nova.rs)

Exit mobile version