Povodom godišnjice masovnog odlaska meštana Laćarka u partizane u Drugom svetskom ratu, u ovom mestu održan okrugli sto, posvećen kulturi sećanja. U njegovom radu učestovali su državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Milan Rosić, savetnik u Ambasadi Rusije u Srbiji Natalija Kliščenkova, savetnik u Ambasadi Belorusije Pavel Mironov, vojni ataše u Ambasadi Bugarske Ruslan Hristov, dr Snežana Bojanić, izaslanik predsednika Vlade AP Vojvodine Maje Gojković, predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine Jovo Barošević, dr Ivan Stratimirović, praunuk čuvenog vožda Srpske Vojvodine u revoluciji 1848, predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 i predsednik Saveta Mesne zajednice Laćarak Vesna Skakun. U radu skupa su ispred Ruskog doma u Beogradu učestvovali Filip Polikarpov i Georgij Engelhart.
Tom prilikom je predstavljen niz izlaganja: istoričar iz Šida Radovan Sremac je govorio o zločinu ustaša – ubistvu čuvenog slikara Save Šumanovića, viši arhivista Istorijskog arhiva Srem Dejan Mostarlić je predstavio rad arhiva u oblasti razvoja kulture sećanja u jednom iz malobrojnih krajeva Srbije, koji se tokom rata našao u sastavu i pod vlašću ustaške NDH. O projektu sastavljanja opšteg spiska žrtava terora u Sremu 1941-1945. govorio je dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine.
Savetnik Ruskog doma Georgij Engelhart se posebno osvrnuo na nezapamćenu politizaciju istorijskog sećanja u savremenoj Evropi i na doslednost Zapada da sećanje na stvarne događaje zameni verzijama koje opravdavaju savremenu politiku SAD i njenih saveznika.
On je podsetio na napore Vašingtona i njegovih evropskih partnera na promociji rezolucije Generalne skupštine UN o ,,genocidu” u Srebrenici, koja je zapravo osmišljena kako bi istisnula sećanje na glavni genocid 20. veka na Balkanu – zločine NDH. Georgij Engelhard je izrazio veliku zahvalnost ruskim partnerima u Laćarku i Sremskoj Mitrovici, posebno direktoru Istorijskog arhiva Srem Dejanu Umetiću, njegovim kolegama, članovima lokalnog SUBNOR-a i društvima srpsko-ruskog prijateljstva iz Sremske Mitrovice i Šida na očuvanju sećanja na zajedničku borbu naših naroda sa osvajačima.
„Auto skupovi sećanja, briga o grobnim mestima vojnika oslobodilaca, održavanje Dana ruske kulture i ovekovečenje sećanja na ruske emigrante koji su živeli u Sremu, predstavljanje istorije o seobama Srba iz Vojvodine u Rusko carstvo u 18. veku, naučna istraživanja – iza svega ovoga je neumoran svakodnevni rad naših dragih prijatelja!“, rekao je Engelhard tom prilikom.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO