Iako su odbornici grupe građana “Grad za sve nas”, na prvi pogled, predstavljali osveženje na političkoj sceni Mitrovice, iako su svojom pojavom poslali na smetlište lokalne odbore stranaka poput Čankove Lige, Čedinog LDP-a, Radikala i DSS-a čije se ideološko delovanje svodilo na političko prostituisanje sa naprednjacima, ipak su vrlo brzo, već posle prve sednice lokalne skupštine, pokazali da se baš mnogo i ne razlikuju od odbornika vladajuće koalicije.
I dok je opoziciona javnost bila spremna da im oprosti činjenicu da su svojim izlaskom na lokalne izbore, iako su se prethodno energično zalagali za bojkot, dali legitimitet naprednjacima, oni su, već pri vefikaciji svojih mandata, pogazili svoje najvažnije predizborno obećanje – da će se zalagati za smanjenje nepotrebnih budžetskih rashoda i ukidanje suvišnih novčanih izdataka na račun osiromašenih građana u koje su se, tako zdušno, kleli.
Očekivalo se da će, umesto da na prvoj sednici gradske Skupštine liče na poplašene školarce (otprilike kao Vučić u čuvenoj fotelji pred Trampom), pokrenuti inicijativu za ukidanje odborničkih nadoknada, smanjenje broja gradskih uprava i pomoćnika gradonačelnika, ukidanje suvišnih radnih mesta i fiktivno zaposlenih (o čemu je Petković upoznat s obzirom da je bio gradonačelnik).
Samo predlog za ukidanje odborničkih nadoknada i prelazak na sistem dnevnica bio bi više nego dovoljan za prvo poentiranje u ovom svojevrsnom maratonu koji će trajati četiri naredne godine. Da podsetimo, nadoknade za odbornike iznose 20 hiljada dinara mesečno, što je na godišnjem nivou oko 18 miliona dinara, a za četiri godine preko 70 miliona dinara nepotrebno uzetih od građana. Istovremeno, plaćanje po dnevnicama iznosilo bi 2000 dinara mesečno jer se obično održava jedna sednica, što bi ukupno, za četiri godine mandata iznosilo oko 6 miliona dinara.
Razlika od preko 60 miliona mogla bi da se utroši na neke potrebnije stvari. Poređenja radi, Ruma ima besplatne jaslice i vrtić i to ih godišnje košta oko 40 miliona dinara, pa sad vidite. Umesto za decu, ogroman novac ide mitrovačkim alavim odbornicima čiji je jedini posao da, po komandi, dižu ruke, uglavnom i ne znajući o čemu se glasa.
Da su Petkovićevi odbornici predložili ukidanje ovih odborničkih nadoknada, vladajuća koalicija SNS-SPS plus dva Kendrišićeva odbornika, morali bi ili da odbiju, čime bi se otvoreno obrukali pred javnošću, ili da podrže taj predlog, nakon čega bi se postavilo logično pitanje zašto to sami nisu učinili godinama unazad. Da se i ne pominje politički benefit koji bi dobili odbornici grupe “Grad za sve nas”. Umesto toga, oni su Gradskoj upravi za budžet predali brojeve svojih tekućih računa i, kako saznajemo, već im je legla nadoknada za avgust.
Da li je to ta promena koju, na lokalnoj političkoj sceni, zagovaraju odbornici ove grupe građana? Da li je to ta njihova različitost u odnosu na vladajući režim?
Za četiri godine mandata grupa odbornika “Grad za sve nas” koštaće građane više od 10 miliona dinara. Da li je to njihova cena zbog toga što su, rušenjem bojkota izbora, dali legitimitet lokalnoj naprednjačkoj vrhuški?
Da se i ne pominje onih 2,5 miliona dinara koje je iz budžeta svojevremeno izvukla i ko-zna-gde potrošila Kristina Dragišić, njihova odbornica, o čemu smo u nekoliko navrata već pisali, a ona nije ni jednom demantovala. Niti će!
Na kraju krajeva, ako je autor ovog teksta u krivu, ako su odbornici grupe “Grad za sve nas” zaista drugačiji od sadašnje vladajuće koalicije, zašto to ne pokažu već na sledećoj sednici i počnu sa uštedama upravo na sebi samima, pokretajući inicijativu za ukidanje odborničkih nadoknada ili se odricajući istih.
Umesto što vode evidenciju ko sedi u obližnjoj “Kafeteriji”.
(Milan Milivojević / foto: Facebook)
Sad si im dao odličnu ideju da svoje naknade svakog meseca podignu i da daju nekome kome je potrebno. To je još bolje nego da odustanu od njih, tako bi novac otišao negde konkretno, a ne bi ostao u SM budžetu da se spiska na ko zna šta. Pa bi tako još efikasnije poentirali i na ostale odbornike izvršili još veći pritisak na obraz (ko ga ima) da i oni to urade. E sad, da li će se to desiti, verovatno ne. Ali nada uvek postoji….
Lekari, umesto da se svakdnevno bave pacijentima i usavršavaju svoja znanja, jer je medicina jedna od naučnih oblasit koja najbrže napreduje, oni se bave politikom (Vrcelj, nekada Ivić, Kendrošić, Orelj) … Niti dobri lekari, niti dobri političari. Kada razgovarate s lekarima iz, recimo, Svajcarske, o procedurama, lekovima, tehnikama, …… shvatite koliko navedeni i ostali lekari zaostaju u znaju. Čast iuzuzetcima.
Većina kandidata za odbornike su neafirmisani ljudi (ima i dece) koji ni svoj život nisu uspeli da srede a građanima prodaju priču kako su baš oni najpogodniji da odlučuju u ime svih ostalih. U najvažnijoj gradskoj instituciji se bave gimnastikom, posao za koji su izabrani de facto ne rade jer je to sistematski nepoželjno. Samim tim, ne možemo pričati o nadoknadi nego o nagradi za lojalnost i poslušnost. Ovo važi za sve liste.