Iako je u svoje vreme bio neshvaćen zbog smelosti da istražuje i eksperimentiše, Savu Šumanovića danas mnogi savremeni teoretičari i kritičari smatraju najvećim srpskim slikarem 20. veka, upoređujući ga sa Sezanom.
Rođen u Šidu 1896. godine, živeo je u ovoj varošici i stvarao i početkom Drugog svetskog rata. Ubijen je od strane Hrvata obučenih u crne ustaške uniforme u Sremskoj Mitrovici 1942. godine, a svedoci navode da su mu pre pogubljenja izlomili obe ruke.
Za Šiđane i Sremce Sava Šumanović je mnogo više od slikara – prosto, kažu, Sava je naš!
Koliko je Sava Šumanović važan Šiđanima pre svega, ministarka kulture Maja Gojković očigledno ne može da shvati kada izražava čuđenje što se, dva meseca nakon što je Opština Šid odbila njenu ponudu da Galerija Sava Šumanović “dobije status republičke ustanove kulture”, o tome, bez znakova smirivanja, i dalje govori.
Građani Šida su oprezni i smatraju da se otimanjem osnivačkih i upravljačkih prava opštini Šid, posle kojeg više neće imati uticaja na to ko upravlja galerijom, priprema teren za premešta nej Galerije u Beograd.
U dopisu koji je Ministarstvo kulture poslalo lokalnoj samoupravi niko ne garantuje da bi galerija ili bilo koji deo, ostala u Šidu, kaže Zoran Semenović, predsednik opštine Šid.
“Preuzimanjem osnivačkih prava nad Galerijom Sava Šumanović od strane Republike Srbije otvorilo bi se i pitanje izmeštanja galerije u Beograd. Momentalno smo reagovali i u ime lokalne samouprave poslali dopis Ministarstvu kulture, kojim smo poručili da se tako nešto nikada neće desiti”, odlučan je Semenović.
Ministarka Gojković je na onlajn konferenciji “100 dana rada Ministarstva kulutre i informisanja”, obrazložila da se ponuda Ministarstva kulture odnosila na to da Šid dobije više sredstava, a ne da lokalna samouprava “pojednostavljuje i banalizuje brigu Republike Srbije o Galeriji Save Šumanovića netačnim i zlonamernim tumačenjem da će neko sada slike Save Šumanovića da seli za Beograd”.
Navela je primere Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Muzeja na otvorenom Sirogojno i Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, koji jesu republičke ustanove kulture, pa ipak ništa iz njih nije prešlo u Beograd, objasnivši da im dodatnim finansiranjem Ministarstvo samo pomaže da se razvijaju.
“Opštinsko rukovodstvo (Šida) je smatralo da njima ne treba dodatna pomoć i tu se sve završilo, i ne razumem zašto ta tema sada traje još dva, tri meseca, možda da pokrije nešto drugo a ne nameru Republike Srbije da prilikom formiranja budžeta za 2021. godinu, iznosom od čak 38 miliona dinara pomogne razvoju Galerije Save Šumanovića, jer smatramo da je slikarstvo Save Šumanovića takođe jedan od brendova Srbije”, rekla je ministarka, naglasivši da se više neće baviti ovim pitanjem sve dok šidsko rukovodstvo ne shvati koliko je važno da se finansijski pomogne galeriji.
Uz utisak da je ministarka ovim rečima prekorela predsednika opštine Šid kao što majka kazni nestašno dete, pa ga otera u ćošak da razmisli o onome što je uradilo, nameće se nekoliko pitanja: zašto bi Opština Šid odbila dodatno finansiranje galerije, ako ono ničim nije uslovljeno, zatim, da li je potrebno da se promeni osnivač da bi galerija postala republička ustanova kulture i da li bi promenom osnivača darovni ugovor Savine majke, Perside Šumanović bio poništen?
Građani Šida, kada je Sava Šumanović u pitanju, jedinstveni su – reč o “nesporazumu” između lokalne samouprave i ministarstva, ali jedno je potpuno sigurno – “nijedna slika odavde neće izaći i spremni su da i na ulicama brane svoga Savu”.
Inače, Galerija Save Šumanovića je, po rečima posetilaca, veličanstveni hram umetnosti u kojem se čuva i izlaže kolekcija od 350 ulja na platnu i 67 skica, čija je vrednost, u smislu nacionalnog kulturnog dobra, neprocenjiva. Ogromna platna čuvenog triptiha “Beračice grožđa”, aktuelna postavka “Crnki iz Pariza” i neprevaziđeni šidski pejzaži, ostavljaju bez daha.
(autor: Gordana Momčilović/priredio: Milan Milivojević)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
