U devedesete je ušao hrabro i radno. Mada se pomaže štapom i teže se kreće, frizer Vladimir Vesković je svakog jutra u svojoj radnji u Sremskoj Mitrovici, u kojoj se i u ova teška vremena čeka na red. Uglavnom frizira stare klijente. Neki su kod njega duže od pola veka. Dobra preporuka čuda čini, te mu dolaze i mlađe mušterije.
Jedan od poznatijih i prestižnijih frizera u gradu na Savi prima zasluženu penziju, ali ne želi da uživa u penziji kao većina njegovih vršnjaka. Od svoje 15. godine ne ispušta makaze iz ruku. Kaže da je alat kad je učio zanat bio sasvim drugačiji i pomalo šaleći se, a više ozbiljno, kaže da su u obavezan deo asortimana spadala i klešta za vađenje zuba. Tako da dođeš da se ulepšaš, a usput izvadiš i zub koji te boli. Na komentar novinara da je to prilično neverovatno, frizer Vlada odgovara da je to potpuno tačno, jer u sremskim selima u posleratno doba nije bilo stomatologa.
Ovaj muško-ženski frizer je uz svog ujaka u Martincima odrastao uz makaze, brijač i češalj. Priča se da je jedan od prvih u Sremu koji je radio tada moderne pramenove ali i minival. Nakon što je odslužio vojsku, usavršio je zanat. Bila je stvar prestiža za viđenije gospođe da se friziraju kod njega.
Međutim, iako je bio „prestižni frizer“, uvek je radio dva posla. Dok je živeo u predgrađu, imao je farmu svinja po svim tada važećim standardima. Gajio je subotičke mesnate i američke durok tovljenike. Bio je jedan od glavnih isporučilaca mesa slavnom „Mitrosu“.
Nada se da će kad on bude onemoćao unuk Miloš preuzeti posao frizera i da će se porodična tradicija nastaviti.
Kad nema posla, Vladimir uzima dleto u ruke i radi duborez. Na pitanje da li prodaje svoje rukotvorine, odgovara da ih čuva za „stare i teške dane“. Najčešći motivi su mu životinje, uglavnom konji, ali radi i ženske aktove.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Radivojević / foto: V. Đ.)