Prema Zakonu o zaštiti potrošača uvedena je važna novina – uvođenje „proračuna“!
Kako MONDO saznaje, ovaj zakon odnosiće se pre svega na usluge koje pružaju majstori – vodoinstalateri, keramičari, moleri i zidari, ali takođe i kozmetičari, frizeri, mehaničari i drugi pružaoci usluga.
To znači da će ubuduće po zakonu majstori morati da obaveste mušteriju kada cena njihovih usluga iznosi više od 5.000 dinara i da dobiju pismenu saglasnost da mušterija pristaje na to.
U suprotnom, ako saglasnosti nema, kupac ima mogućnost da na kraju odbije da plati izvršenu uslugu više od 5.000 dinara, potvrđuju za MONDO iz Nacionalne organizacije potrošača.
MINISTARSTVO TRGOVINE: AKO PRELAZI 5.000 DINARA, POTREBNA IZRIČITA SAGLASNOST
Govoreći o cenama usluga koje nam majstori, po našem mišljenju, preskupo naplate tek nakon što nešto poprave, jedna od novina Zakona o zaštiti potrošača je obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga.
„Za sve preko 5.000 dinara mora da se uradi proračun i saglasnost na tu izvršenu uslugu mora da dâ onaj koji koristi tu uslugu. Što znači da svaka popravka, svaka usluga preko 5.000 dinara mora da dobije saglasnost onog ko želi da mu se to popravi. Onog trenutka kad on vama kaže da će to koštati 5.500 ili 9.000, to prelazi tih 5.000 i on uz izričitu saglasnost korisnika usluga može da pristupi izvršenju te usluge“, rekla je Višnja Rakić, pomoćnica ministarke trgovine.
IMATE PRAVO DA NE PLATITE
Kako za MONDO kažu iz Nacionalne organizacije potrošača, kada kupujemo robu od trgovaca odmah znamo kolika je cena i nema mesta pregovorima.
„S druge strane, kod usluga vodoinstalatera mora se na početku staviti do znanja mušteriji koliko nešto košta. Propisan je veći stepen odgovornosti kako bi potrošač u startu razumeo koju cenu treba da plati. Ako ste se u startu dogovorili da nešto košta 3.000 on nema pravo da naplati više. Ako se to desi, imate pravo da ne platite ništa preko dogovorenog iznosa“, kažu za MONDO iz Nacionalne organizacije potrošača.
SVE MORA NAPISMENO
Prema njihovim rečima, potrebno je da postoji napismeni proračun i cena troškova, koji će služiti kao dokaz. Bez toga, nemamo pravo da uložimo bilo kakvu reklamaciju i da se žalimo na uslugu.
„Kada angažujemo majstora ili drugog pružaoca usluga, prvo treba da proverimo da li postoji registrovana radnja i da li je on pravno lice i preduzetnik. Kada kaže cenu, treba da je pruži napismeno, nije potreban fiskalni isečak, dovoljno je da na papiru stoje podaci. Ako se desi da cena usluga bude veća od dogovorene, on mora da vas obavesti, dok je na vama da odlučiti da li ćete pristati da se usluga izvrši ili ne“, kažu iz ove organizacije.
AKO RASKLOPI UREĐAJ, MORA DA GA VRATI U PRVOBITNO STANJE
U situacijama kada majstor mora najpre da rasklopi uređaj ili na drugi način dijagnostikuje kvar, nakon toga takođe mora da obavesti mušteriju kakav je problem i koliko će to koštati.
„Ako hoćete da se usluga obavi onda dogovorite cenu. Ako vam cena ne odgovara ne morate to da prihvatite, ali majstor je dužan da vrati uređaj u prvobitno stanje. On tada može da naplati svoj radni sat i trošak dolaska i vremena koje je proveo. Cena dolaska i radnog sata takođe treba da bude istaknuta na početku i kupac mora unapred da zna koliko će koštati da majstor dijagnostikuje kvar“, kažu iz Nacionalne organizacije.
MOŽE DA NAPLATI SAMO SATNICU
Kako kažu iz ove ustanove, satnica za neke majstore košta od 500 do 1.000 dinara, oni napalaćuju samo dolazak i to mnoge mušterije ne znaju.
„Ukoliko ta informacija postoji na sajtu, kupac je dužan da se sam informiše. Naravno, dužnost majstora jeste da mu predoči trošak dolaska. Oni time pokrivaju troškove putovanja, goriva, utrošenog vremena i slično. Savetujem da kupac ništa ne prepušta slučaju i da se informiše, kako na kraju ne bi došlo do greške u proračunu“, kažu iz ogranizacije.
MOŽE DA STAVI CENU KOJU ŽELI, ALI DA BUDE JASNO ISTAKNUTA
Ukoliko mušterija primeti bilo kakvu nepravilnost, treba to da prijavi nadležnoj inspekciji. Ipak, na cenu usluga ne može da se žali, ma kolika ona bila, iako mu je unapred predočena.
„Svako ima pravo da napravi cenovnik kakav smatra da je potrebno i da ga istakne tako da to bude vidljivo. To je isto kao što negde kafa košta 100, a negde 300 dinara, a kupac sam odlučuje. Ako majstor jednu uslugu naplati 500 dinara, a drugi 3.000, to je njihovo pravo, sve dok je kupac na vreme obavešten“, kažu iz Nacionalne organizacije.
