MEDIJSKI MRAK: Ko je uništio mitrovačku radio televiziju?

Desetinama godina mitrovački gradski oci nisu imali sluha za otvaranje radio i tv stanice koja bi emitovala informativni, ali i zabavni program prvenstveno za svoje sugrađane.

Sredinom devedesetih, u isto vreme kad i u Šapcu, pokušano je instaliranje dopisništva RTS-a iz našeg grada, ali pošto je sve to išlo preko lokalnog SPS-a koji je za taj posao zadužio nesposobnog Tomu Ožegovića desilo se da je sav planirani budžet potrošen za nekoliko meseci na Tomine hedonističke potrebe, pa je odlučeno da se projekat zatvori.

Ožegović, najkrivlji za propast dopisništva RTS-a, nagrađen je od iste partije funkcjiom pomoćnika gradonačelnika 2012. godine. Šapčani su, za razliku od nas, baš imali sreće – nisu imali Tomu, pa im ostade dopisništvo do dan danas.

Početkom devedesetih, dvojac bez kormilara u sastavu Ivan Rakić i Goran Matić, započeo je rad na lokalnom radiju M koji je, vremenom, daleko prevazišao lokalne okvire, pa je do kraja te dekade stvoren i drugi program radija, ali i televizija istog imena.

Iako su Rakića posprdno zvali „traktorista“ zbog neznatnog obrazovanja i poljoprivrednog imanja u Kuzminu, ipak mu se mora odati priznanje da je napravio dobar brend za tadašnje prilike. Ali i ostavio u sećanje mnoštvo anegdota u kojima je on glavni junak.

Poput ove:

Jednog dana, čuveni direktor Ivan Rakić kaže sekretarici da nazove mesnu kancelariju u Vognju zbog nekih informacija. A toj kancelariji radila je izvesna Nada, koja je u govoru koristila priličan broj arhaičnih izraza, poput: ovdeka, tudeka, ondeka i slično.

I kad je sekretarica radija M dobila Nadu i prebacila Rakiću vezu, usledio je sledeći dijalog:

Rakić: Ko je na vezi?

Sa druge strane je usledio odgovor: Ovdeka Nada.

Tada je Rakić povikao: Kakva Kanada, ja sam tražio Voganj. I brzo je prekinuo vezu da ne troši impulse.

Ova i mnoge slične priče prepričavali su post-peto-oktobarci kada su došli na vlast i najurili Rakića nazad u Kuzmin da ore u miru svoje njive i seća se direktorskih vremena.

Njegovo delo preuzeli su stručnjaci iz DOS-a, u prvom redu članovi DS-a i DSS-a. Tada je u njihovom međusobnom stranačkom nadmudrivanju, počela da stradava i RTV “M”.

Iako je, do pre desetak godina, u gradu pored RTV “M” postojala i privatna BS televizija, ali i pet-šet radio stanica, lokalni vlastodršci su to svojim „samoprekornim radom“ počeli svoditi na nulu. Privatni mediji su ugušeni pritiskom raznih inspekcija, a legendarni “M” je prodat, pa zatvoren. Novinari su, uglavnom, završili na ulici.

Danas u mitrovačkom medijskom ataru, zahvaljujući, u prvom redu, Nenadu Lemajiću i Aleksandru Prodanoviću i njihovim međusobnim razračunavanjima, imamo medije čija su sedišta u Šidu ili Rumi. Sremska televizija sa sedištem u Šidu, Ozon radio čiji je vlasnik Rumljanin, a ne treba zaboraviti ni, takođe rumskog medijskog manipulanta koji, u okviru iste redakcije, drži dva radija (Srem i Frušku goru) i televiziju Fruška gora čiji program je malo ko imao čast da vidi!

Tako danas novac mitrovačkih poreskih obveznika služi samo za izdržavanje ovih medija, njihov novac se odliva u susedne opštine, a sedište regiona je bez svog autohtonog medija, ako se ne računaju štampani mediji (Sremske i M novine) koji, ipak, u današnjoj digitalnoj eri “prekratko” dobacuju.  Štaviše, uticaj im je zanemarljiv, da baš ne kažemo nikakav.

Kad se podvuče crta ispod svega, jasno je sasvim da Rakićevi naslednici, koji su se godinama šegačili sa njegovim “kuzminskim“ mentalitetom, obrazovanjem itd., čim su došli u priliku da vode Radio M, uspeli su da unište sve što je Rakić stvarao. I danas vršljaju po mitrovačkoj medijskoj sceni, prodajući se za kafu ili vinjak. Uvereni su da imaju mandat da pljuju koga god stignu, i da traju, vegetirajući između poltronizma i parazitizma.

Ko je i zašto ugasio svetlo u mitrovačkim elektronskim medijima i ostavio građane našeg grada u medijskom mraku? Na to pitanje u ovoj predizbornoj kampanji morali bi, pre svih, da odgovore Prodanović i Lemajić, a ne da i dalje zamajavaju birače svojim praznim obećanjima.

Jedini medij danas koji je izvorno mitrovački je Sremskomitrovački portal.

I kada on pokuša da, koliko toliko osvetli tu mračnu scenu, onda njegovi novinari postaju izloženi najprimitivnijim uvredama, uključujući i šovinističke, i to upravo od strane političara one stranke (DSS) koja je i najzaslužnija za urušavanje radio – televizije M.

Jer ko sme da se pojavi niotkud, pa piše o krađama i kriminalu političara koji smatraju da su bogom dani da vladaju Mitrovicom. Ko sme da udari na monopol samozvanih mitrovačkih novinarskih genija (mada bi se njihova koncepcija novinarstva pre mogla nazvati medijsko prostituisanje, a ne novinarstvo).

Dok Mitrovčani gladuju ili ih kao roblje tretiraju po raznim privatnim firmama, istovremeno, trivijalni musketari DSS-a i DS-a, rasipajući se tuđim novcima, ispijajući kafe po kafićima usred radnog vremena i uživajući u prolećnom suncu, nastoje da zamajavaju građane napadima na novinare Sremskomitrovačkog portala umesto da odgovore na osnovno pitanje koje glasi:

Zašto ste uništili mitrovačku radio-televiziju?

(M.M.)