Da je Mitrovica u mnogim stvarima grad apsurda, predhodnih meseci mogli su da se uvere i lokalni biciklisti koje policijski službenici rigorozno kažnjavaju zbog vožnje u pešačkoj zoni koja se nalazi u najužem gradskom jezgru.
Dok vlasnici bicikala moraju da plaćaju kazne mahom vrednije i od samih dvotočkaša u njihovim rukama, istovremeno se pešačkom zonom komotno voze automobili “povlašćenih” građana, čak je snimljen i jedan autobus.
Ipak, mnoštvo nezadovoljnih komentara na društvenim mrežama ukazuje da građani ne nalaze opravdanje u dvostrukim aršinima koje primenjuje rukovodstvo lokalne Policijske uprave, jer gotovo se redovno dešava da policajac piše kaznu biciklisti dok, istovremeno, pored njih prohuji nekakav BMW, audi i sl. sa zatamnjenim staklima za koji se iz aviona vidi da tuda prolazi “zbog potreba snabdevanja”.
Gde bi nam bio kraj da je lokalna policija makar delić revnosti kojom kažnjava bicikliste, usmerila ka otkrivanju onih svojih pripadnika koji su iz policijskog depoa uzeli/ukrali drogu i pištolje, o čemu je svojevremeno pisala sva srpska štampa i po čemu je Mitrovica jedno vreme bila u neslavnom vrhu prestoničkih tabloidnih medija.
Da se i ne pominje da još veću zabunu unosi činjenica da je urbanistička ideja o biciklističkom koridoru kroz pešačnu zonu poništena običnim saobraćajnih znakom. Kako ubediti javnost da taj znak nije “izboksovao” lokalni kafedžija, vlasnik niza letnjih bašta koje su komercijalizovale celokupni prostor namenjen za pešačku zonu.
U skladu sa tim, postavlja se i neizbežno pitanje: Zar se baš sve mora komercijalizovati? Zar se sve mora izračunavati u novčanoj vrednosti, u profitu?
A šta je sa uspomenama na jedan grad koji je nepovratno nestao pred naletima kvazi-urbane kulture donesene na tabanima partijskih kadrova u čijem je zavičaju još uvek običaj da se prve devojke pronalaze među komšijskim kozama, ukomponovane sa umovima bezidejnih stručnjaka koji su glavni gradski trg (sa pripadajućim mu parkom “Majmuncem”) upropastili nadahnuto glupavim elementima koji kao da su inspirisani filmom “Ratovi zvezda” i neprirodno nakalemljeni na fasade iz 19. veka.
Zar arhitekte koje su osmišljavale pešačku zonu nisu imale baš nikakvo bolje rešenje za neki biciklistički koridor kroz centralni deo grada, sa Majmuncem koji postade behatonski gradski park sterilisanog izgleda i šetalištem pretvorenim u ogromnu gradsku kafanu?
(Milan Milivojević / foto: Facebook)