Mitrovčani ne zaboravljaju POGINULE ruske heroje!

2
1324

Za oslobođenje Jugoslavije od fašista palo je 8000 sovjetskih vojnika. Među njima je i Vasilij Roščepkin, koji počiva u Sremskoj Mitrovici. Ali dok se u Poljskoj, gde je u borbama za oslobađanje zemlje poginulo 600.000 pripadnika Crvene armije, spremaju da demontiraju oko pet stotina spomenika iz tih vremena, u ovom sremskom gradu čuvaju sećanje na ovog heroja.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Kuznjecov i šef konzularnog odeljenja Ambasade Rusije u Srbiji Sergej Ogurcov povezali su se sa starim prijateljima Rusije, veteranom iz Sremske Mitrovice Borislavom Slavkićem i predsednikom organizacije Srpsko-ruska inicijativa Vitalijem Vanjkevičem. Rezultat je bio da je list iz grada Orenburga „Orenbužje“, gde je Roščepkin završio vazduhoplovnu školu, dobio nove pisane materijale i mnoštvo fotografija iz Sremske Mitrovice.

Na njima se vidi spomenik na kome je uklesano na ruskom „Neka je večna slava herojima koji su poginuli u borbi protiv nemačkih zavojevača za čast i nezavisnost naroda Jugoslavije! Ovde je sahranjen heroj Sovjetskog Saveza, gardijski pilot, poručnik Valerij Dmitrijevič Roščepkin, rođen 1922. godine u gradu Buzuluk. Inženjer, kapetan Georgij Nikitjevič Kuročkin, iz sela Bobljevo Kalinjinske oblasti.”

U jesen 1944. fašisti su se probijali kod Sremske Mitrovice preko mosta na Savi ka severu, u Austriju i Nemačku. Heroj Sovjetskog Saveza Vasilij Roščepkin jurišao je na taj most i bio oboren. Njegov Il-2 pao je na periferiji grada. Kada su meštani dotrčali, oba pilota su bila mrtva. Oni su ih krišom sahranili dok su Nemci još bili u gradu. Zatim su ih svečano ponovo sahranili na mestu gde danas počivaju.

Pored Roščepkina, drugi poginuli je Georgij Kuročkin. Iako pored pilota u avionu leti obično vojnik, Kuročkin je kao kapetan inženjer leteo na Il-2, možda da bi kao pukovski inženjer i prekontrolisao kvalitet remonta aviona.

Roščepkin je inače završio Orenbursku vazduhoplovnu školu. Sovjetska avijacija je trpela velike gubitke i zato je njegovo školovanje bilo ubrzano. A iako je na spomeniku napisano da se rodio u Buzuluku, on je zapravo rodom iz sela Plešanovo Aleksandrovskog rejona koji je kasnije, u njegovu čast, preimenovan u Roščepkino. U buzuluku je završio školu. Zvanje heroja dobio je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

Njegov rođak Jurij, kog su pronašli novinari „Orenburžja“, napravio je čitav muzej posvećen svom hrabrom pretku: tu su portreti, fotografije, pisma, televizijski snimak.

On priča da je njegov deda bio najmlađi od osmoro dece u porodici. „Komandir njegovog puka Anton Pleskač mi je pričao da je Vasilij na frontu imao devojku, veoma lepu. Pa i on sam je bio lepotan, šarmantan, tamo gde je on bili su smeh, muzika. Svirao je gitaru i balalajku i lepo pevao“, priča Jurij.

Kako kaže, Vasilij je često pisao kući, obično počinjući sa „Zdravo, draga mama“ i ostavljajući na kraju jedan čist list s porukom za cenzuru: „Ne bacajte, u selu nema papira, na njemu će moji da mi napišu odgovor.“ Ili: „Molim cenzuru da ne izgubi moju fotografiju, to je za moju staru majku.

Mi Roščini, kaže Jurij, imamo svoje mesto u „Besmrtnom puku“, a moj unuk Andrej, kadet, obavezno oblači uniformu — ipak je praunuk heroja Sovjetskog Saveza.

A pisani materijali sadrže i reči partizanke-ilegalca Dragice Knjažević: „Bratska krv naših naroda učvrstila je naše prijateljstvo. To prijateljstvo je večno i ništa ne može da ga pokoleba.

Spomenik Roščinu i Kuročkinu u Sremskoj Mitrovici je restauriran. Meštani su postavili na vrh novu crvenu zvezdu, popravili tamo gde je puklo, zamenili kamene stubiće, obojili ogradu, očistili teritoriju i posadili cveće. Na Dan pobede službenici ruske ambasade obilaze takve spomenike širom Srbije.

A dva kilometra od spomenika, na mestu gde je pao avion Roščepkina, postavljen je još jedan spomenik, nazvan „krilo“ zato što su našli i postavili na postolje krilo aviona Il-2, u kom je leteo sovjetski heroj.

(Sputnik)

2 COMMENTS

  1. Vrlo dirljiv članak.No poredjenje i pominjanje Poljske ne znam šta je trebalo da postigne?
    Poljaci i Crvena armija imaju sasvim drugačije istorijske račune i o njima se da govoriti.Još od 1939 pa nadalje.
    Bilo bi poučnije da autor malo bolje poznaje istoriju.

  2. Ne zaboravljamo tuđe heroje i to je lepo, ali zaboravljamo naše žrtve. Spomen groblje katastrofalno izgleda. Lepo je što je gradska vlast sredila trg isper željezničke, što sređuje kej i sl, ali mi nije jasno zašto se ovo stratište zapušta. Čega se mi to stidimo. Table obaveštenja, spomen kuća, primeren spomenik i čišćenje prostora od đubreta ne košta mnogo. I, naravno, kamere kako bi se sprečili kojekakvi ludaci da sve to skrnave.
    Bilo bi lepo kada bi neko od novinara Portala postavio ovo pitanje gospodinu Sanaderu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here