Mitrovčani u raljama rumskog medijskog manipulanta

Iako, na prvi pogled bez ikakve logike, iz lokalnog mitrovačkog budžeta se godinama unazad izdvajaju sredstva za medije koje na području našeg Grada prati zanemarljivi broj korisnika.

Reč je, pre svega, o rumskim radio stanicama Srem i Fruška gora, kao i televiziji pod istim imenom (Fruška gora). Ako se uzme u obzir da u samom Gradu postoji radio koji ima zakonom dobijenu lokalnu frekvenciju (radio Ozon), kao i studio Sremske tv (sa regionalnom frekvencijom), postavlja se pitanje odakle potreba da se troši novac obveznika na medije za koje ne postoji potreba niti javni interes u samoj Mitrovici.

Malim istraživanjem ustanovili smo (o čemu je već i pisano) da se pomenute dve rumske stanice, kao i TV Fruška gora nalaze na istoj adresi u Rumi, u ulici Glavna 172/a.

Pored iste adrese, čak su uglavnom isti i novinari u sva tri medija. Recimo, direktor TV F. gora je Katarina Filipović koja je i deo redakcije radio Srema. U istoj redakciji je i Mila Babić Radulović koja je, pored toga, i urednik ne samo radija, nego i tv Fruške gore.

Direktor radio F. gora je Dušanka Novaković, a ona je i deo redakcije radio Srema. I tako bi, samo sa podacima koji se nalaze  na sajtu Agencije za privredne registre i na zvaničnim sajtovima ovih medija, mogli nabrajati u nedogled.

No, i pored svega nabrojanog, ono što povezuje ove medije (pored istih prostorija i zaposlenih) je i vlasnik osnivačkog kapitala.  Po podacima sa sajta APR-a nad sva tri medija  gazduje jedan čovek – Slavko Stijaković.

Dakle, ko je on?

Reč je, pre svega, o penzionisanom generalu Vojske Srbije. Završio je Vojnu akademiju, zatim i Fakultet političkih nauka, Školu nacionalne odbrane, a stekao je i zvanje docenta iz predmeta Vojna strategija. Prvi put je njegovo ime postalo poznat široj javnosti u vezi sa suđenjem tzv. „vukovarskoj trojci“ pred Haškim tribunalom gde se on pojavio kao svedok odbrane. Bio je pretpostavljeni starešina haškom optuženiku Miroslavu Radiću i najneobavešteniji oficir širom bivše Jugoslavije kada su u pitanju počinjena ubistva na Ovčari kod Vukovara. Po sopstvenom svedočenju za njih je saznao tek 1995. godine.

Pored penzionerskog statusa, džogiranja na Adi Ciganliji (Stijaković je krajiškog porekla, ali je postao Beograđanin marširajući utabanim stazama gaženim još od vremena 5. ličke i  7. banijske), bavi se i privatnim biznisom.

Na suprugu mu se vodi preduzeće za proizvodnju sportske opreme „Zora-sport“ sa nekoliko maloprodajnih prodavnica, između ostalih i u Rumi. Tako je Stijaković stigao u Srem, a vremenom je postao i vlasnik radio – Srema, kojeg je preuzeo od rumskog biznismena Dragana Vulina.

Novinari koje je zatekao uglavnom su bili rasterani, a na njihova mesta zaposlio je neke druge ljude, prema kojima se odnosio na krajnje nekorektan i ponižavajući način. Stijaković novinare i saradnike koje zapošljava često drži u „sivoj zoni“ ne prijavljujući ih, dajući im mizerne i neredovne honorare.

Ako neko ima sreće pa ga i prijavi on mora odmah da potpiše i blanko otkaz koji Stijaković može aktivirati kad god poželi. Na taj način, zaposleni se ucenjuju, papirološki se premeštaju sa jednog na drugi radio (iako su oba u istim prostorijama) kako bi se iskoristile sve moguće pogodnosti za izbegavanje zakonskih obaveza prema radnicima.

Posmatrajući samo period od poslednjih pet godina, mnoštvo ljudi je primljeno i izbačeno iz radnog odnosa, uglavnom bez nekog posebnog razloga.

Time je i kvalitet programa znatno osiromašen, ali to Stijakovića svakako i ne dotiče. Za njega, kako stoje stvari, nije na prvom mestu informisanje od javnog značaja već isisavanje novca iz lokalnih budžeta. I sad, takav čovek, koji zaposlene u tim svojim medijima drži u strahu od mogućeg otkaza, pojavljuje se u medijskim konkursima širom Srema tražeći za svoja dva radija i jednu (mahom nepoznatu) televiziju, novac iz budžeta za neke svoje (nikom potrebne) projekte.

Koji interes od javnog značaja ostvaruju građani Mitrovice skupo plaćajući ovu medijsku opsenu?

Na ova pitanja još nema odgovora, a ovogodišnji konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa se upravo završio.

Za koliko će nas novca ovaj put ošišati beogradski penzioner Slavko Stijaković?

(Milan Milivojević)