Trinaestogodišnji Boško Đekić, iz Sremske Mitrovice, petostruki je državni prvak u plivanju. Devet meseci pauze zbog povrede, Boško je iskoristio da nauči da svira gitaru, da bi po povratku u bazen ponovo postao državni šampion i član kadetske reprezentacije Srbije.
Prvi put na bazen došao je sa devet godina, kao neplivač, da bi sa 12 već imao četiri titule državnog šampiona. Boško Đekić iz Sremske Mitrovice, talenat razvija radom, svakoga dana na treninzima u bazenu i na suvom, ali stiže da bude i odličan đak. Uzor mu je stariji brat, zbog koga se i oprobao u plivanju, da bi tri ipo godine kasnije postao kadetski reprezentativac.
Boško Đekić, državni prvak u plivanju iz Sremske Mitrovice, kaže: „Mnogo je odricanja, ali uglavnom treneri i nastavnici me razumeju i mnogo mi popuštaju što se tiče svega, i nemam nekih prevelikih problema. Ništa me ne zaustavlja sa treniranjem. Išao sam na takmičenje u Trebinje i tamo sam postavio nove rekorde koji su me doveli do reprezentacije. U toj reprezentaciji sam sad najmlađi i idem na evropsko takmičenje, centralnoevropsko takmičenje u Mađarskoj.“
Za vrhunske rezultate, Boško radi sa tri trenera. Dešavalo se da zbog takmičenja pređu 4000 kilometara za mesec dana, zbog čega se tim ozbiljno bavi doziranjem napora.
Igor Španović, trener u PVK „Srem“, Sremska Mitrovica, dodaje: „Pre svega odmorom, više nego naporom, da on oseti šta znači biti odmoran, jer deca obično na to ne obraćaju pažnju nego često i potiskuju, što može da bude veoma opasno. Ima, pre svega, taj sportski duh i takmičarski karakter.“
Dragan Čudić, predsednik i trener u PVK „Srem“, Sremska Mitrovica, objašnjava: „Prošle godine proglašen je za najboljeg mladog plivača Srbije. Sad ima rezultate koji su u evropskom vrhu, drugo i treće mesto u svojim disciplinama zauzima po rang listi najboljih mladih plivača do 14 godina, a on ima 13.“
Treneri kažu da je uz sve predispozicije redak slučaj da kod dece postoji takva želja za pobedom i koncentracija u poslednjim sekundama trke.
Boško Đekić, državni prvak u plivanju, objašnjava: „U tih zadnjih deset metara glavu u vodu, ne razmišljam ni o čemu više, samo da tu zadnju snagu svoju istrošim. Najbolji osećaj je kad vidim taj semafor sa vremenima i vidim taj novi rekord svoj i vidim da sam prvi došao u grupi.“
Sandra Đekić, Boškova majka, navodi: „Na svim takmičenjima sam sa njim i, naravno, uvek plačem, srce mi je puno, srećna sam zbog njega i njegovog uspeha pogotovo što je sada imao tu pauzu od 9 meseci, imao je povredu kičme zbog rasta i sad kad se vratio i ponovo tako uspešan, naravno da nam je srce puno. Klub nam izlazi u susret, pomaže i Grad.“
Skroman u društvu, nadmoćan u bazenu, trinaestogodišnji dečak iz Mitrovice sanja nove rekorde i svetski tron, da se, kako kaže, čuje za njegov klub i rodni grad i da bude uzor novim plivačima.
