Mitrovčanin Lazar Konstantinović u saradnji sa Muzejom Srema pronikao je u tajne starorimskih majstora kovanja, a svoje verne replike antičkih eksponata prikazuje na svetskim izložbama.
Elektroinženjer u penziji Lazar Konstantinović predstavlja jedinstven spoj praktičara i umetnika. Kao zaljubljenik u drevni Sirmijum i potomak poznate mitrovačke zanatlijske porodice sa kraja 19.veka od malih nogu se osim za nauku zanimao i za arheologiju, što je, kako kaže, i ’’logično s’ obzirom na to da živimo na iskopinama antičke prestonice’’.
„Mitrovica je čaroban grad, ovde je sve inspiracija, gde god zakoračite krije se neka tajna prošlosti. Nije zato ni čudo što me je arheologija oduvek privlačila, a kasnije sam se u svojoj zreloj dobi posebno zainteresovao za eksperimentalnu arheologiju, u čemu mi je svesrdno pomogla Jasna Davidović, arheološkinja Muzeja Srema“, priča Lazar koji u porodičnoj kući u mitrovačkom naselju ’’25.maj’’ ima nekoliko radionica i umetnički atelje.
„Od malena mi je naš Muzej Srema bio omiljeno mesto za maštanje, a posebno izložbene vitrine antičkog novca. Za razliku od srednjevekovnih nepravilnog oblika, rimski novčići plene perfektnom izradom. Ni arheolozi-numizmatičari nisu u potpunosti bili sigurni u tehniku kovanja. Proučavanjem literature došao sam do otkrića konusnog čekića koga su stari antički majstori upotrebljavali“, objašnjava Lazar, naglašavajući saradnju sa Jasnom Davidović, sa kojom je rekonstruisao staru tehniku kovanja na vruće, gde se samo jednim preciznim udarcem čekića pod uglom od 90 stepeni iskuje savršen novčić.
Mitrovački dvojac svoje otkriće objavio je u ’’Sunčanom satu’’ i izložio na Kongresu eksperimentalne arheologije u Italiji 2002. godine, gde su održali i praktičnu demonstraciju ručnog kovanja rimskog novca.
Mada su potom pozivi usledili iz celog sveta, na kasnijim kongresima i okupljanjima arheologa Mitrovčani zbog nedostatka finansijskih sredstava, nažalost, nisu učestvovali.
„U saradnji sa Muzejom Srema i Jasnom Davidović pored radionica kovanja novca održavao sam i radionice pravljenja antičkih keramičkih lampi i duvanja stakla u ’’Noći muzeja’’. Pored toga, pasionirani sam obožavalac antičkog nakita, u čemu me podržavaju supruga i ćerke kojima pravim verne replike rimskog nakita od srebra i kamena oniksa iz Fruške gore. Takođe pravim dekorativne predmete i suvenire od grnčarije“, kaže Lazar, pokazujući nam vernu repliku čuvenih rimskih zlatnih šlemova iz Berkasova iz četvrtog veka koju je sam iskovao.
