Srem se više ne razvija po jednom obrascu. Dok jedni gradovi svoju budućnost vide u industriji i novim investicijama, drugi računaju na saobraćajni položaj, poljoprivredu, granicu, usluge i kvalitet života. Četiri grada – četiri različita pravca. Srem je dugo posmatran kao jedna celina. I geografski i istorijski, to ima smisla. Ali kada se pogleda šta se danas dešava u njegovim najvećim gradskim sredinama, razlike postaju sve vidljivije.
Sremska Mitrovica, Ruma, Šid i Inđija imaju isti prostor između Save i Fruške gore, ali nemaju istu razvojnu priču. Uostalom, svih sedam lokalnih samouprava Srema ove godine rade na zajedničkoj teritorijalnoj strategiji, uz podršku programa EU INTEGRA. Cilj je da se razvoj više ne planira potpuno odvojeno, već da se povežu potencijali celog područja. Ali šta zapravo svako od ova četiri mesta može da ponudi?
SREMSKA MITROVICA – GRAD KOJI TRAŽI RAVNOTEŽU IZMEĐU INDUSTRIJE I ŽIVOTA
Sremska Mitrovica ima nešto što druga tri grada nemaju u istoj meri – status administrativnog i urbanog centra Srema, snažno istorijsko nasleđe, Savu, razvijenu industriju i široko gradsko područje koje obuhvata veliki broj sela. Grad poslednjih godina pokušava da razvoj ne zasniva samo na novim investitorima već i na infrastrukturi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi i javnim prostorima. U julu je predstavljena razvojna priča grada kroz projekte iz infrastrukture, privrede, obrazovanja, kulture i uređenja javnih površina.
Istovremeno, industrija ostaje važan deo budućnosti. U industrijskoj zoni „Jezero“ trenutno se proširuje proizvodni pogon kompanije „Belt“, uz objekat od oko 6.000 kvadratnih metara i najavljenih oko 40 novih radnih mesta.
Ali pitanje za Mitrovicu nije samo koliko novih fabrika može da dovede. Pitanje je kako da grad istovremeno bude mesto u kojem ljudi žele da rade, ali i da žive, školuju decu, koriste zdravstvene i kulturne sadržaje i ostanu i kada više nisu u radnom odnosu.
Mitrovica će zato verovatno morati da balansira između industrijskog grada i grada za život.
RUMA – GRAD NA RASKRSNICI
Ako se za Rumu može izdvojiti jedna reč, to je – položaj. Grad se nalazi na važnim putnim pravcima i godinama pokušava da tu prednost pretvori u industrijski i logistički razvoj.
„Rumska petlja“ dobija novu infrastrukturu, a opština je u maju 2026. saopštila da se nastavlja njeno uređenje, uključujući asfaltiranje i druge radove. Istovremeno, razvoj nije usmeren samo prema fabrikama.
U Rumi su ove godine pokrenuti i planovi za razvoj prostora Stare kasarne, koji bi trebalo da postane novi gradski centar, dok se u planovima pojavljuju i novi sadržaji u području Rumske petlje. A tu je i poljoprivreda. Početkom septembra opština je odobrila gotovo 59 miliona dinara za uređenje mreže atarskih puteva, što pokazuje da Ruma pokušava da istovremeno razvija industriju i infrastrukturu potrebnu poljoprivrednicima.
Rumska priča je zato priča o pretvaranju saobraćajne prednosti u ekonomsku prednost. Ali i o tome kako da grad koji privlači investicije ne postane samo mesto kroz koje se prolazi ili u kojem se radi.
ŠID – GRAD KOJI SVOJU ŠANSU TRAŽI NA GRANICI
Šid ima potpuno drugačiju poziciju. Za njega granica nije samo administrativna linija na mapi. Ona je deo svakodnevnog života i jedan od ključnih faktora budućeg razvoja. Blizina Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koridori, železnica i pravac prema Sremskoj Rači daju Šidu mogućnost razvoja logistike, trgovine, saobraćaja i industrije.
Opština u svojim razvojnim planovima već ima više industrijskih zona. Za zonu u Adaševcima navodi se površina od 123 hektara, uz blizinu auto-puta i železničkih pravaca, dok industrijska zona u Višnjićevu obuhvata više od 88 hektara. U avgustu su iz Šida najavljivane i nove investicije na teritoriji opštine.
Ali Šid ima i problem koji se ne rešava samo novom fabrikom. To je pitanje demografije, sela i odlaska ljudi. Ako se razvija privreda, a stanovništvo nastavlja da se smanjuje, postavlja se pitanje ko će za deset ili dvadeset godina raditi u tim pogonima, obrađivati njive i živeti u okolnim selima.
Zato je šidska budućnost možda najviše vezana za pitanje: Može li geografska prednost da zaustavi demografski odlazak?
INĐIJA – OD INDUSTRIJSKOG GRADA KA VISOKOJ TEHNOLOGIJI
Inđija je priča za sebe. Položaj između Beograda i Novog Sada, blizina autoputa i železnice i razvijene radne zone godinama su bili njen glavni razvojni adut. Zvanični podaci opštine ističu dve velike komunalno opremljene radne zone i njihovu povezanost sa glavnim saobraćajnim pravcima. Ali razvojna priča Inđije sada pokušava da napravi novi korak – od klasične industrije ka visokotehnološkoj proizvodnji.
Prema pisanju medija, krajem avgusta potpisan je okvirni sporazum Vlade Srbije i opštine sa kineskom kompanijom Jiangsu Reliance Energy Tech o izgradnji fabrike za proizvodnju visokotehnoloških baterija za dronove, humanoidne robote, besposadna vozila, električne alate i kućne aparate. Ako se takvi projekti realizuju, Inđija bi mogla dodatno da učvrsti poziciju jednog od glavnih industrijskih centara Srema.
Ali i ovde postoji druga strana priče. Više industrije znači i veći pritisak na saobraćaj, stanovanje, komunalnu infrastrukturu, škole, vrtiće i javne službe. Grad koji brzo raste mora jednako brzo da razvija i ono što nije fabrika.
I upravo zato je zanimljivo što se svih sedam lokalnih samouprava Srema sada uključuje u izradu zajedničke teritorijalne strategije. Program EU INTEGRA predviđa ukupno 15 miliona evra podrške, od čega je 12 miliona namenjeno finansijskoj podršci i sprovođenju razvojnih projekata. Jer budućnost Srema možda neće odlučiti samo to ko će privući najveću fabriku. Odlučiće i to ko će napraviti grad u kojem će ljudi želeti da ostanu.
(SMP)