Manje je verovatno da će mladi uzrasta od 20 do 30 godina imati svoj krov nad glavom, automobil, a još manje da planiraju da se ostvare u ulozi roditelja. Ipak, kada su u pitanju kućni ljubimci, mlađe generacije su u ovoj kategoriji bez konkurencije.
Opšte je poznata fraza da je pas čovekov najbolji prijatelj, mada se čini da su milenijalci ovu frazu u poslednje vreme podigli na malo viši nivo. Da ne govorimo o činjenicama da psi danas imaju svoje frizerske i spa salone, da u restoranima i kafićima skoro da jedu iz istog tanjira ravnopravno sa ljudima, i da imaju sopstvene profile na društvenim mrežama.
Jasno je da današnje generacije ne samo da vole životinje, već su postale opsednute njima. Sve ređe ćete imati priliku da čujete da neko kaže da želi dete ili da ima želju da što ranije stupi u bračnu zajednicu.
S druge strane, sve veći broj mladih se odlučuje da ima makar jednog kućnog ljubimca. Istraživanja su pokazala da u Srbiji čak 51 odsto populacije ima psa kao kućnog ljubimca, dok njih 34 odsto ima mačku.
Nema ničega lošeg u tome da imate ljubimca, ipak mnogi psiholozi smatraju da jedna stvar voleti svog psa ili mačku, a potpuno druga biti opsednut njima. Jer kako je praksa pokazala milenijalci često svoje ljubimce doživljavaju kao zamenu za prijatelje i partnere, a ako su ipak u ljubavnoj vezi sa nekim, životinja im može biti zamena za dete ili pak priprema za isto.
Mladi ljudi tvrde da je ljubav prema životinjama dovoljna, da ona ne košta previše, te da ih čini srećnim. Kako navode, potrebna je velika količina novca da se iznajmi ili kupi sopstveni stan, standardi su se promenili u odnosu na vreme njihovih roditelja koji su mogli da rade i sa srednjom školom, pa im je na taj način bilo moguće osnivanje porodice.
Zato nije čudno što je većina mladih skoncentrisana na svoju karijeru, a ljubavni život im je manje bitna stvar. Ipak, kako je svakom ljudskom biću potreban kontak i odnos s drugima, mladi su ljude zamenili psima. Ta privrženost kućnom ljubimcu ide do te mere da se pas ili mačka doživljavaju kao dete.
Ipak, mišljenja su podeljena, mnogi veruju da ne postoji „vaga“ za ljubav, te da je moguće voleti životinju isto koliko i decu, dok su drugi potpuno zgranuti ovim poređenjem.
– Nemam decu, pa ne mogu da uporedim intenzitet ljubavi, ali verujem da mnogi koji su bez partnera i dece, a takvih ljudi u današnje vreme nije malo, ljubimca doživljavaju slično kao roditelji svoju decu, napisala je jedna devojka na Fejsbuku.
S druge strane, postoje ljudi kojima poređenje ove dve ljubavi nikako nije moguće, i čvrsto se drže tog stava.
– Ako se kaže da ljudi svoju decu i pse vole na isti način, onda da, postoji kantar za ljubav. Više ću se uznemiriti ako mi se dete zakašlje, nego da mi se zakašlje pas. Pas je pas, dete je dete. Ne mogu da budu isto nikada. Treba ih voleti, paziti i maziti, oni jesu deo porodice, ali sve treba nazvati svojim imenom, replicirao je sagovornik suprotnog mišljenja.
Delili stavove ili ne, milenijalci se ipak drže svojih ljubimaca bez pogovora. Kako tvrde, životinje im pužaju svu ljubav, ne koštaju ih puno, a slobodni prijatelji i dalje žele da provode vreme sa njima, za razliku od ljudi koji imaju decu, te konstantno pričaju o njima.
– Ako želim dete, potrebno mi je da budem finansijski obezbeđena, da imam dosta slobodnog vremena, a ja ništa od toga trenutno nemam. Ne kažem da se u budućnosti ovo neće promeniti, ali prosto je sada tako. Zato mi je mnogo lakše da imam svog psa i da njemu budem maksimalno posvećena, komentarisali su jednu od objava na Fejsbuku.
“Razlog je u tome što je mnogo lakše voleti životinju nego čoveka. Životinja te voli bezuslovno i privržena ti je za malo hrane. A kod dece ta ljubav mora biti dvostrana, nema nema bezuslovnosti i beskrajnosti. Moraš da se trudiš da bi i sam bio voljen.”- kažu drugi, dodajući:
“Ovo je najbliže istini. I suštinski razlog poplave kućnih ljubimaca. Svi bi da budu voljeni, ali ne bi svi da se potrude da vole.”
Iako su mišljenja u vezi sa ovom temom različita, to ne negira činjenicu da mladi danas imaju planove koji se drastično razlikuju od želja njihovih roditelja. Ipak, jedno su želje, a drugo mogućnosti. S toga nije čudo zašto toliki broj milenijalaca svu pažnju posvećuje životinjama, a ne ljudima.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO