Mada nema preciznih podataka kako su Dobrinci u Sremu dobili ime, žitelji ovog mesta, udaljenog osam kilometara od Rume, uvereni su da je naziv potekao od dobrote ljudi koji žive u njemu. Ovi vredni i radni domaćini ne žale se na život, a zašto bi kada svako od 500 domaćinstava ima prihod. Pored zemlje koju obrađuju, bar jedan član porodice zaposlen je u nekom preduzeću.
Od ukupno 2.890 hektara u dobrinačkom ataru, nema nijednog pedlja zemlje koji nije obrađen. Pored proizvodnje lubenica, po čemu su nadaleko poznati i što promovišu kroz seosku “Bostanijadu”, oni seju još i dinje, krastavce, paradajz. Neki su čak i rekorderi u povrtarskoj proizvodnji.
“Mi imamo razvijeno tržište po kućama. To su dugogodišnji kupci, koji znaju da uzimaju kvalitetnu robu. Naravno da su velika ulaganja u proizvodnju, jer, primera radi, za hektar lubenica, od semenki, folija, pa do primene agrotehničkih mera potrebno je oko dve hiljade evra. Ali kad kupac dođe na kućni prag i odjednom kupi robu, isplativije je nego kad se nosi na pijacu”, kaže Đorđe Tomić, predsednik Saveta mesne zajednice.
“U predškolskoj ustanovi nalazi se 25 dece, a u jaslicama 30. Roditelji su na poslu, bake i deke rade na njivama, pa pošto nije imao ko da čuva decu, imali smo potrebu za otvaranjem jaslica”, priča prvi čovek sela, u kojem postoji i četvorogodišnja Osnovna škola “Ivo Lola Ribar”, koju pohađa šezdesetak đaka.
Pored Lovačkog društva “Zec”, selo ima i Amatersko kulturno-umetničko društvo “Dobrinci”, Udruženje žena “Tifani”, Fudbalski klub Sremac… U aktivnostima ovih klubova veliko učešće imaju mladi.
“Nije tačno da ne može da se nađe posao, mi smo primer za to. Većina naših meštana radi u rumskim pogonima, ili u obližnjoj pećinačkoj opštini. Neki obrađuju zemlju, a ima i onih koji sezonski rade i dobro zarade”, uveren je Đorđe Tomić, koji i sam obrađuje oko 80 hektara zemlje.
