Povodom 24. godišnjice NATO bombardovanja, predstavnici lokalnih samouprava u Rumi i Sremskoj Mitrovici, sa članovima porodica poginulih boraca i predstavnici udruženja boraca, položili su vence na spomen obeležje poginulima tokom bombardovanja Srbije, odnosno tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
Građanima će ovaj događaj večno ostati u sećanju, te kažu da se nikad ne sme zaboraviti.
„Nažalost, srpski narod je kroz svoju istoriju uvek doživljavao ovakve velike tragične događaje, izjavila je predsednica Opštine Ruma na obeležavanju ovog dogođaja„, rekla je predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić .
I u Inđiji se prisećaju ovog datuma kada je, kako kaže predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak, „umrlo međunarodno pravo„.
Vence je, ispred grada Sremska Mitrovica položio Bogdan Kuzmić, pomoćnik gradonačelnice Sremske Mitrovice, kao i predstavnici Gradskog odbora SPS-a, predstavnici Ratnih vojnih invalida Srbije i SUBNOR-a. Na spomen obeležju istaknuta su i imena građana iz Sremske Mitrovice koja su poginula NATO bombardovanju.
„NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila bilo je 2.300 vazdušnih udara i bačeno je 22.000 hiljade tona projektila, među kojima 37.000 hiljada zabranjenih, kasetnih bombi, bombe sa osiromašenim uranijumom„, istakao je zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Bogdan Kuzmić.
Sava Grujičić, predsednik mitrovačkog Gradskog odbora rezervnih vojnih starešina, prisetio se tog veoma teškog trenutka, sada, kada obeležavamo 24 godine od bombardovanja SRJ, odnosno Srbije i rekao:
„Sećanja na 24. mart 1999. godine ne smeju se zaboraviti. Inače, mesec mart i april su puni značajnih datuma za našu istoriju, samo u različitim godinama. Mi treba da u što većem broju ovaj datum obeležimo i da se upozna građanstvo jer zločin je zaboraviti zločin. Naša svetla budućnost će biti tek onda kada budemo poštovali naš bol, tugu i prošlost u kojoj smo stradali. Srbija i Jugoslavija imaju veoma burnu istoriju stoga je neophodno da je dobro i znamo. Poželeo bih da brojne generacije ne saznaju šta je rat. Iz tog razloga smatram da bi bilo dobro da se za rat svi pripremamo, ako hoćemo mir. To znači da budemo obučeni i osposobljeni, jer samo tako nećemo biti lak plen neprijatelju.”
Četvorica Mitrovčana su izgubili živote kao pripadnici Vojske Srbije, u ratnim dejstvima, dok je Ljiljana Veliki bila civilna žrtva rata. Ona je poginula u dvorištu svoje kuće prilikom bombardovanja Kasarne „Boško Palkovljević Pinki”.
Poginuli su: Milenko B. Božić, rođen 1979. godine, Miloje B. Jakovljević, rođen 1955. godine, Željko J. Varga, rođen 1966. godine, Zoran B. Veselić, rođen 1972. godine, Ljiljana Veliki, rođena 1960. godine.
Više od 2.500 građana Jugoslavije izgubilo je živote tokom NATO bombardovanja. Pored toga, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
