Nekada su bili među najtraženijim ljudima u svakom mestu. Kod obućara se čekalo na popravku cipela, krojači su mesecima unapred zakazivali šivenje odela, časovničari su popravljali porodične uspomene, a sedlari, opančari i limari bili su nezaobilazni deo svakodnevnog života. Danas su njihove radionice sve ređe, a u mnogima od njih više nema ni naslednika koji bi nastavio posao.
Srem, kao i ostatak Srbije, polako ostaje bez starih zanata koji su decenijama bili temelj lokalne privrede. Mnogi majstori otišli su u penziju, dok mladi retko biraju zanimanja koja zahtevaju godine učenja, strpljenja i posvećenosti. Sve je manje majstora, asve više zatvorenih radionica.
Šetnja ulicama Sremske Mitrovice, Rume, Inđije ili Šida pokazuje koliko se slika promenila. Tamo gde su nekada bile male zanatske radnje danas se nalaze kafići, kladionice, butici ili prazni lokali sa natpisom „Izdaje se“. Najteže je pronaći obućara, časovničara ili kvalitetnog krojača. Građani često moraju da obilaze više mesta ili čak odlaze u drugi grad kako bi pronašli nekoga ko će popraviti sat, sašiti odelo ili zameniti rajsferšlus na jakni.
Problem nije samo u smanjenom broju mušterija. Naprotiv, mnogi zanatlije danas imaju posla više nego ikada, ali nemaju kome da prenesu znanje. Mladi se uglavnom odlučuju za zanimanja koja nude bržu zaradu, sigurnije radno vreme ili mogućnost zaposlenja u velikim kompanijama. Malo ko želi da godinama uči zanat kako bi jednog dana otvorio sopstvenu radionicu. Zbog toga se često događa da zatvaranjem jedne radnje nestane i jedini majstor te struke u čitavom kraju.
Na nestanak zanata uticale su i promene u navikama potrošača. Danas se mnogo toga kupuje novo umesto da se popravlja. Cipele se menjaju umesto da se popravljaju, odeća se baca kada se pocepa, a satovi i kućni aparati često završe u otpadu čim se pokvare. Masovna proizvodnja i niske cene učinile su da popravka za mnoge više nije prvi izbor. Time su zanatlije izgubile deo posla koji ih je decenijama održavao.
Ipak, nisu svi zanati pred gašenjem. Frizeri, automehaničari, električari, vodoinstalateri i stolari i dalje imaju pune ruke posla, a za kvalitetnog majstora često se čeka danima ili nedeljama. To pokazuje da ručni rad i dalje ima veliku vrednost, ali da opstaju uglavnom zanimanja koja prate savremene potrebe tržišta.
Da li će zanati postati luksuz? Stručnjaci upozoravaju da bi u narednim godinama određene zanatske usluge mogle postati veoma skupe upravo zbog nedostatka majstora. Kada ponuda opada, a potražnja ostaje, cena rada neminovno raste. To bi moglo da dovede do paradoksa – zanimanja koja danas mladi izbegavaju mogla bi uskoro postati među najisplativijim poslovima.
Nestankom zanatskih radionica ne gubi se samo jedna profesija. Gubi se deo identiteta gradova i sela, tradicija prenošena s kolena na koleno i veštine koje su decenijama stvarale ugled lokalnih majstora.
Hoće li Srem uspeti da sačuva makar deo tog zanatskog nasleđa ili će stare radionice ostati samo uspomena u pričama starijih sugrađana, zavisi od toga da li će se među mlađim generacijama ponovo probuditi interesovanje za zanate koji su nekada hranili čitave porodice.
(SMP)