U Srbiji je sve popularnije uzgajanje brzorastućeg drveta paulovnija, koje važi za biljku koja donosi brzu zaradu od čak 50.000 evra. Pre nekoliko godina, i kod nas su se pojavile prve plantaže ovog drveta, gde su se proizvođači ozbiljno posvetili uzgajanju.
Iako uzgajivača paulovnije najviše ima u Šumadiji, naročito okolini Kragujevca, sve je više plantaža ovog drveta i u Sremu. Slaviša Stojanović iz Erdevika, koji ima plantažu ove biljke, kaže da zarada može da bude ozbiljna, dok početna ulaganja nisu velika.
– Dok sam neću razmišljati o ogrevu. Takođe, ovim načinom proizvodnje rešavam i problem penzije. Proizvodim sadnice i svake godine „pikiram“ na 10.000 komada, ali tek trećina od toga uspe. Kupuju ljudi. Cena je 200 dinara. Bračni par iz Barande je uzeo 200 komada, da kao i ja krene s proizvodnjom. Šiđani, komšije, slabo je kupuju, iako sam tamo često na vašaru, kao i u Rumi – kaže Slaviša:
Prema njegovoj računici, od proizvodnje paulovnije zasađene na dva hektara može da se živi.
– Ogrev ne kupuješ, jer imaš svoje. Trista sadnica je dovoljno. U prvoj godini potrebno je skidati zaperke, zalivati, negovati… Posle treće-četvrte godine se seče i iz panja niče novo stablo, takođe veoma brzo. Služi za ogrev, ima kalorija kao ugalj, a od njega se prave i briketi. Za industrijsku građu se seče posle sedam godina, lako se suši i ne prima vlagu. Od ovog drveta se prave nameštaj, muzički instrumenti, brodski podovi… – ispričao je Stojanović.
Od uzgajanja ovog brzorastućeg drveta poreklom iz Kine može lepo da se živi. Jedan hektar, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra. Kasnije je to i više, kada dovoljno poraste da može da se koristi za druge namene, osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a možete zaraditi do 25 puta za nekih sedam godina kada drvo može dostigne obim da se prodaje kao oblovina.
Retka je pojava da se od neke vrste drveta koje nije od ranije prisutno na našem tržištu sada prave plantaže, ali da je to postao slučaj sa paulovnijom. Doduše, drvo može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, tokom cele godine. Može da se seče najmanje deset puta i da opet naraste stablo. Za samo deceniju dostigne visinu od 18 metara, kažu poznavaoci.
Po njihovim rečima, potražnja za ovim drvetom u svetu je velika, a da ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri. Drvo se otkupljuje za najrazličitije namene, od ogreva do proizvodnje drvenih predmeta.
„Ovo drvo najviše se koristi za ogrev i biomasu, jer je kalorijska vrednost kubika paulovnije ravna jednom kubiku mrkog uglja. Prodaje se i za tehničku građu za nameštaj, brodove i jahte, muzičke instrumente i druge predmete. Lišće se koristi kao stočna hrana, a od biljne mase se pravi pelet, tako da je drvo potpuno iskorišćeno“, kaže Milorad Pavlović iz Noćaja, jedan od onih koji su ušli u posao uzgajanja paulovnije.
Glavna prednost ovog drveta u odnosu na hrast, jeste brzina kojom raste. To, naravno, ubrzava i zaradu, kaže Milorad.
–Zarada od paulovnije je sigurna, ali svakako zavisi i od budućeg tržišta. Paulovnija se ubraja u grupu komercijalnih šuma, koje rastu brzo, mnogo pre tradicionalnih hrastova i bukvi. Za kubni metar bukove građe potrebno je 50 do 60 godina, dok je kubik paulovnije spreman već posle osam do deset godina, kaže naš sagovornik.
Važno je da vaše drvo pravilno i pravo raste, a zato je važno da imate dobru sadnicu.
-Sa sadnicama dobijenim iz semena, ili sadnicama koje ste sami negde nabavili, nećete dobiti rezultate koji će biti višestruko isplativi. Sadnice paulovnije nisu skupe, ali treba nabavite najbolje jer se to isplati. Takve sadnice su ispravne, sa njima ne rizikujete mnogo i dobićete kvalitetno drvo“, kaže Pavlović, tvrdeći, na kraju:
“Pet puta sečem isto drvo!”
(M. M.)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO