U definiciji se navodi da je ruralni turizam ekološko putovanje u relativno očuvana područja, radi zabave i užitka u prirodi. Domaćini, koji nude svoj dom ljudima iz grada na nekoliko dana i nedelja, kažu da je u toj definiciji diskutabilno šta je zabava i uživanje. Iskustvo Radice Tomić iz sela Kriva Reka kod Kopaonika kaže da njeni gosti pod tim podrazumevaju – rad.
Fizički rad koji opušta
Kako kaže, vole da rade sve ono što i oni rade na imanju. „Ako skupljamo seno, oni žele to isto da rade. Kad pravimo sir ili beremo šumske plodove, idu s nama. Njima je odmor rad. Zvuči čudno, ali to su naša iskustva. Valjda se umore od kancelarijskog posla i sedenja pa im fizički rad dođe kao odmor. A nama je to svakodnevni posao. Bez obzira na taj apsurd, najvažnije je da se svi družimo, jer praktično žive s nama tih nekoliko dana“, kaže ova domaćica iz Krive Reke.
Domaćinstvo je autentično
Posetiocima je već promena ambijenta i zamena betona za zelene vidike sa preko 1.300 metara nadmorske visine, doživljaj koji ih opušta. Retki su koji će dane odmora provesti sedeći u prirodi, piše Biljana Nenković za „Agroklub“.
„Mi se bavimo seoskim turizmom na način da to nije tzv. filovano selo. Ništa nije montirano i doterano već je to naš, autentičan život. Ništa ne ulepšavamo. Zato kažemo da naši gosti žive zajedno sa nama. Ispostavilo se da vole naš stil života i energiju. Imamo i druge relaksirajuće sadržaje koje nudimo, ali oni najviše vremena provode sa nama radeći. Jedna od aktivnosti je i prerada domaćih šumskih plodova. Vole da prave svoja slatka i sokove od šumskih jagoda, borovnica i to sa ponosom nose kući kao svoj suvenir“, kaže Radica.
Intuicija može da pomogne
Agro turizam sve više privlači turiste, a ponuda različitih regija u Srbiji nudi bogat asortiman. Svaki kraj ima svoje posebnosti, prirodne lepote, bogato istorijsko nasleđe ili kulinarske specijalitete. Na kraju, ipak svakom domaćinu je ostavljeno čemu će dati prioritet. Radica Tomić navodi da je njeno domaćinstvo okruženo šumom pa je to okolnost koju su iskoristili.
„Posećujemo radionice za edukaciju o seoskom turizmu, ali smo više osluškivali želje i potrebe ljudi koji žele da dođu kod nas. Na osnovu toga smo najviše i osmislili koncept naše ponude. Može da se kaže da su nas gosti preduhitrili i sami nam rekli šta je za njih odmor. To ne isključuje dalju edukaciju koja je dostupna jer ni ona nije na odmet. Informisanost i znanje su neophodni, ali dosta se oslanjam i na svoju intuiciju“, dodaje Tomić.
