Objavljen je novi roman, četvrti po redu, Milana Milivojevića, novinara Sremskomitrovačkog portala pod nazivom: “Grad Masona“.
„Grad masona“ je posebna fikcija i epska priča o (ne)vidljivim i ljudskim silama oko nas, a koje čine sastavni deo pojedinih i značajnih institucija. Radi se, naime, o ideji osnivanja lažne masonske lože u jednom malom mestu, a sve to prate razne intrige, ljubavne prevare i avanture, političke spletke i mnoge druge okolnosti, koje roman čine uzbudljivim i komunikativnim. Za ovaj roman, Milivojević je dobio Drugu nagradu na Drinskim književnim susretima u Zvorniku (Republika Srpska).
U provincijskoj varoši negde u Srbiji, tokom tranzicione ere, nekoliko marginalaca predvođenih tajanstvenim Rodionom Romanovićem, odlučuje da se naruga svojim sugrađanima koji sebe smatraju elitnim delom društva. Na originalan način, koji ne ostavlja mesta nikakvim sumnjama, puštaju informaciju kako se osniva masonska loža u njihovom mestu, kao i da će u tu ložu biti pozvani svi viđeniji građani.
Sujetni i samoživi, lokalni partijski funkcioneri, novinari, pisci, popovi, kontraverzni biznismeni i njima slični, bivaju pozivani u tu ložu, plaćajući velike svote novca kako bi postali uvaženi članovi društva, jer su, preko medija i skandalima sklone štampe, načuli da masoni vladaju svetom. Uskoro priča o novoosnovanoj masonskoj loži počinje da struji čitavim gradom, pa i obični građani, radnici, zanatlije, perači ulica, seljaci koji prodaju svoje proizvode na pijaci, ubeđeni u svoju važnost, počinju da se raspituju o njoj, pa čak i da prete ljudima za koje smatraju da mogu da ih ubace u njene redove, ali da neće to da učine.
Cela varoš ubrzo počinje da priča samo o tome tražeći načina da postane deo struktura koje vladaju svetom. Po logici stvari, to počinje da izaziva pažnju policije…
„Roman je podeljen u 33 poglavlja s obzirom da u masoneriji postoje 33 stepena. Biblijski simbolični podtekst doveden je u vezu sa savremenim trenutkom i njegovim celokupnim značenjem. Roman je, inače, sačinjen iz tri naslovljene celine (Učenici, Pomoćnici, Majstori), koje su vrlo koherentne i umetnički valjano uobličene.“ – navodi se u recenziji romana.
Кao i za prethodna tri, i za ovaj roman, Milivojević kaže, inspiraciju pronalazi svuda oko sebe, a kao novinar, prošao je mnogo toga.
– Inspiracija je svuda. Treba pažljivo posmatrati svet oko sebe, ljude, pojave, svakodnevicu. U tom gledanju i osluškivanju, u meni se rađa potreba da se izrazim pisanjem. Za razliku od novinarstva, u kojem se baviš živim ličnostima i dešavanjima, imaginarni svet literature sam kreiraš, sa svojim junacima i karakterima. Zato je lepše stvarati literarno delo nego vesti kojima će, po pravilu, uvek neko biti nezadovoljan, jer je i svet koji nas okružuje nesavršen, isprepletan različitim nitima događaja i uglovima gledanja ljudi koji su van tvoje imaginacije, sa svojim životima i razmišljanjima – priča Milan Milivojević.
Milivojević je, osim poslednjeg, objavio još tri romana – Pogled preko reke (2012), Sakupljač duša (2014 – Prva nagrada Edicije Braničevo, Požarevac) i Avet Don Kihota (2021), kao i dve poetske zbirke – Svitanje duše (1998) i Zlatogorje (2008).
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO