Srbiji je sve više tragača za skupocenim gljivama tartufima, a zbog nedostatka regulativa koje uređuju ovaj posao, sve se obavlja u sivoj zoni, zbog čega dolazi do sukoba među tartufarima.
Poslednjem takvom smo svedočili minulog vikenda kada su dva brata izgubila život jer su navodno ušla u teritoriju druga dva brata tartufara i napali ih. Kako nam kažu iskusniji lovci na tartufe, ovaj posao obično se obavlja u tajnosti, što zbog isplativosti jer veliki komadi tartufa mogu da koštaju u po nekoliko (desetina) hiljada evra, što zbog skrivanja lokacija, jer svako može na svakom mestu da traži tartufe.
- Dozvola faktički nema, pa dolazi do sukoba, razbijaju se kola, buše gume, ljudi se svađaju i tuku. Sada se sezona zahuktava, tartufi najviše rastu na jesen i skrivaju se pod zemlju, a u decembru i januaru kreće traganje. Fruška gora je sada puna ljudi koji uz kerove ili mangulice traže tartufe – kaže Vladan N., tartufar iz Srema.
Kaubojština u šumi
Fruška gora postala je jedna od omiljenih destinacija lovaca na ove skupocene gljive, a tragača je sve više i u ostatku zemlje. Pored Srema i Mačve, tartufi se traže i na Deliblatskoj peščari, planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bare, te u blizini reka Bosut i Lug. Procenjuje se da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000, a nedorečen zakon dovodi do kaubojštine na terenu.
Crni tartuf koji je jeftiniji košta oko 50 evra kilogram, dok beli kraljevski tartuf može da dostigne cenu od nekoliko hiljada evra. Njihova prosečna cena je oko 1.700 evra po kilogramu, a ako je sušna godina, prelazi i 4.500 evra. Na cenu utiče i starost ove gljive, te je zreo tartuf veoma vredan, dok mlad praktično ne vredi ništa. Iz naše zemlje tako se izvoze tone tartufa na nelegalan način.
Beli tartuf na zapadu Evrope košta duplo više nego kod nas, pa je računica tu jasna. Nije neuobičajeno da na mestima gde bi moglo biti tartufa sretnete tako i strane državljane koji su u potrazi za tartufima, jednim od kako kažu, najboljih afrodizijaka.
- Tartufari u Srbiji godišnje mogu da zarade 3.000 evra i to nije retkost, a oni koji imaju više sreće i veštine čak deset puta više. Nažalost, mi nemamo brendiran proizvod kao recimo Hrvati u Istri, Francuzi ili Španci, pa većina naših tartufa odlazi na crno tržište – kaže ovaj gljivar.
Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje. Najpoznatija regija je Istra. Oni pronalaze neverovatnih 7-9 tona tartufa godišnje, 30 odsto od toga su crni tartufi, dok 70 odsto čini sezonski beli tartuf.
Budućnost – plantaže
Radoslav Ćatić tvrdi da ne postoji čovek koji poznaje tartufarstvo bolje od njega i poručuje da jedino što treba da napravimo je da prepišemo francuski zakon i uredimo ovu oblast, jer kako kaže, sukoba će tek biti. Budućnost tartufarstva je u plantažama. Kao primer navodi naše komšije Hrvate, koji su ne tako davno regulisali ovu oblast i danas imaju 14.000 registrovanih tarufara i još 10.000 njih koji rade na crno, a još niko nikog nije ubio.
- Srbija vam je zemlja koja pliva na tartufima, jedno smo od najvećih nalazišta na svetu koje sve vrste komercijalnih tartufa ima 365 dana u godini. Tvrdim da se dnevno sivim kanalima odavde izveze i tri tone crnog tartufa. Imamo na hiljade tragača, a dvadesetak najimućnijih svoje bogatstvo mere milionima evra. U tom poslu sada se koriste dronovi, čipovani psi, satelitska praćenja i druge stvari. Baš je pre četiri dana jedna žena uspela da nađe tartuf vredan 70.000 evra, pa vi izračunajte kakav je to posao – rekao je tartufar Ćatić.
U Srbiji ima desetak firmi koje se bave otkupom tartufa, preprodajom i izvozom.
Primerak od 10.000 evra
Boris Ivančević iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, takođe je ukazao na neregulisanost ove oblasti, ali i na visoku cenu tartufa. Kako je objasnio, kod nas je skoro pronađen, na jednoj plantaži tartufa, primerak belog tartufa koji ima 800 grama, a jedan veliki primerak može dostići cenu od nekoliko desetina hiljada evra.
Dodao je da se tartufi mogu i uzgajati – u Srbiji se nalazi oko 10 plantaža, ali se lokacije čuvaju u tajnosti zbog potencijalne štete.
Espreso