Stotinak pripadnika Demokratske i Đilasove stranke, kao i raznih ekološko-zelenih pokreta, prošetalo je prošli petak centralnim mitrovačkim ulicama pod geslom “Srbija bez nasilja”. Ipak, ono što je ostavilo utisak nije malobrojnost šetača, već činjenica da ovu šetnju nije podržao ni dobar deo opozicionih stranaka niti udruženje “Grad za sve nas” koji jedini zastupa opoziciju u lokalnom parlamentu, pa se sve pretvorilo u partijski hepening zajedno sa stilizovanom albanskom zastavom (crna mrlja na crvenoj podlozi) na čelu kolone.
Naposletku, nije baš ni najjasnije zašto su uopšte pripadnici dela opozicije šetali. Nije istaknut nijedan zahtev, niti protiv lokalnih političara, niti protiv dešavanja u javnim preduzećima, lokalnoj samoupravi, ustanovama kulture. Stiče se utisak da su se protesti pretvorili u stranačko mitingašenje – što je, doduše, legitimno. Ali zašto se onda organizatori protesta javno ne predstave publici nego se sakrivanju iz nekog građanskog nezadovoljstva na kojem se skupilo jedva stotinak nesrećnika, ne računajući one koji su pristigli iz okolne Rume i Šapca.
Što fino napisa neko na Fejsbuku: “Imamo proteste koji nemaju zahteve, nemaju cilj i koje predvode aktivisti političkih partija.”
Ukazuje li sve to na raskol u i onako usitnjenoj i potkupljivoj mitrovačkoj opoziciji čiji najveći deo namiruje svoj opozicioni rad na Nedimovićevoj blagajni.
Iako bi bilo logično da se opozicija okupi oko Đorđa Đorđića, mitrovačkog narodnog poslanika iz najjače opozicione stranke – one Đilasove, skupštinskog erudite sa pošteno “stečenom” diplomom kod profesora Slavka Ivkovića, on se na protestnoj šetnji, gotovo da nije ni primetio. Nije bilo čak ni bivšeg naprednjačkog gradonačelnika koji je sa funkcije smenjen jer je izvukao deblji kraj u unutarpartijskom sukobu – Vladimira Petkovića, koji je svakako najpopularnija opoziciona figura u gradu.
Na čelu kolone, ispred pomenutog barjaka sa stilizovanom albanskom zastavom, nalazio se predsednik gradskog odbora Demokratske stranke – Dragan Radulović, isti onaj kome smeta srpska narodna zastava na zidu Mesne zajednice “Sava”, zbog čega je javno iskazao nezadovoljstvo na društvenim mrežama. Očigledno da mu albanska, bar u petak, tokom protesta – nije smetala!
Možda je on razlog što na protestnoj šetnji nije bilo ni pripadnika stranaka nacionalne orijentacije, Dveri, Zavetnika, POKS-a i DSS. Dobija se utisak da su se šetali jugonostalgičari, srbomrzitelji i autonomaši, koji su evoluirali od drugarica i drugova do građanki i građana. Samo su još nedostajale zastave sa duginim bojama, pa da društvo bude kompletno.
Šetajući u borbi protiv nasilja – činili su nasilje, zaustavljajući automobile na otvorenom putu i maltretirajući putnike. Čak i one koji su žurili u bolnicu. Koje su ipak, kako se čuje, propustili, usput lupajući po automobilu i pokazujući srednji prst. Onako, kulturno, evropski, kako i dolikuje “eliti”, makar i samozvanoj. Koja smatra narod Srbije, svoje komšije, prijatelje i sunarodnike – krezubim, glupim i primitivnim, jer eto ne vidi njih kao predvodnike, avangardu na putu za Evropu.
A ne shvataju da ih sunarodnici više ne gledaju tim očima, jer su ih gledali 12 dugih godina. Kako ih pljačkaju u ime tih istih evropskih vrednosti, otimajući fabrike i izbacujući na ulice, dok sami nisu sagoreli u sopstvenoj pohlepi. Daleko od toga da su naprednjaci mnogo bolji, ali gospoda iz “žute ološ elite” bi najzad morali da shvate – nisu oni ti koji treba narod da zovu na proteste i skidaju SNS-SPS koaliciju s vlasti.
Štaviše, oni samo smetaju pravoj opoziciji koju tek treba da stvore – bez primesa iz bivših vlasti, zakasnelih jugoslovena, srbofoba kojima smetaju srpske zastave i autonomaša koji sanjaju Republiku Vojvodinu – neki novi klinci…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Milan Milivojević)