On je mlad i ma koliko da ga osude, živ je i izaći će iz zatvora. A naše Olivere nema. Nje nema… Nestala je u treptaju oka, pričaju Valentina Ševo i Ružica Jovanović čija je sestra Olivera Marković (50) stradala u saobraćajnoj nesreći koju je 23. decembra prošle godine u centru Inđije na pešačkom prelazu izazvao vozač BMW-a I. H. (32) iz Stare Pazove.
– Ogorčeni smo i zahtevamo od nadležnih da bahatog i bezobraznog vozača najstrože kazni. On je pregazio našu sestru u naseljenom mestu, u po dana, na pešačkom prelazu – jednoglasne su sestre u svom apelu na državne organe.
Vozač je još u pritvoru i prema zakonu može biti optužen za izaivanje saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, za šta je predviđena kazna zatvora od dve do 12 godina. Koliko će robijati, ne zna se, a li Oliverina sestre su saglasne da ma kolika da bude kazna, nije dovoljna za uništenje cele porodice.
– Do tog 23. decembra niko nije ni slutio šta će se desiti. Olivera je tog dana rekla našoj majci da ide u Dom zdravlja da zaključi bolovanje. Poslednje reči upućene majci bile su: „Vidimo se“. Sa suprugom je krenula i u centru grada, na obeleženom prešačkom prelazu u Ulici kralja Petra, prešli su ulicu dopola i stali na pešačkom ostrvu. Čekali su da pređu ulicu, upalilo se zeleno svetlo za automobile udaljene 30 metara. U tom momentu, vozač BMW-a koji se kretao iz pravca Beograda ka Novom SAdu, starim putem, na samoj raskrsnici, prešao je u krajnju levu traku. Prvo je vozača koj je krenuo isekao, obišao je taj automobil i da ne bi udario u drugo vozilo. Zalelujao se i udario moju sestru koja je stajala na pešačkom ostrvu. Udario ju je toliko jako da je odletela nekoliko metara i glavom udarila u bankinu – sa tugom u glasu prepričava nesreću Oliverina mlađa sestra Ružica.
Ekipa iz Doma zdravlja ju je odmah reanimirala, teško povređenu ženu je prevezla u KC u Novom Sadu, gde je posle 82 minuta duboke kome i preminula. I to zbog teških povreda lobanje i mozga.
– Bahati vozač je uhapšen, u pritvoru je, ali to nama nije nikakva uteha. On je tri puta pre toga prekršajno kažnjavan zbog prebrze vožnje. I četvrti put je ubio našu sestru – kaže Ružica, a Valentina dodaje da je bezobzirni vozač u crno zavio njihovu porodicu.
– Valjda se porodica, kada je neko njihov blizak bolestan pripremi za to… Mi nismo. Olivera je bila potpuno zdrava žena. U punoj snazi. Život je bio pred njom, niko od nas nije očekivao da će njen život biti prekinut tako mučki. Tek kada smo joj davali četrdesetodnevni pomen, postali smo svesni da više nikada neće ući na vrata, neće se pojaviti, neće nam reći: „Vidimo se“. Roditelji više nemaju razloga za život, Oliverina deca i suprug uništeni su, mi sestre isto – priča Ružica.
Obe očekuju od države da nesavesnog vozača kazni za to što je uništio Oliverin i njihove živote.
– Taj neko treba da bude za primer ostalima da se nikada više ne desi takva tragedija, ubistvo kao što je Oliverino. I da obesni vozači ne misli da mogu da gaze pešake u po dana, na pešačkim prelazima i da kao kaznu dobiju nanogicu. Da se ne ponovi nikada i nikome – kažu sestre.
(SMP/Telegraf.rs)