Nešto manje od dve petine građana upoznato je sa sistemom javnih nabavki u Srbiji, što je na istom nivou kao i ranijih godina, ali u poređenju sa prethodnim talasom merenja, za gotovo 20% se povećao broj onih koji izražavaju nepoverenje u to da se nabavke sprovode na javan i transparentan način, dok istovremeno raste interesovanje građana za uvid u trošenje novih sredstava, pokazalo se u trojstvu. ponuđača i naručioca za 2024/25.
Prema istraživanju koje je sproveo NALED za potrebe Projekta za odgovorno upravljanje uz podršku Švedske Vlade, poverenje u sistem je blago opalo i među ponuđačima i naručiocima, ali najveći broj i dalje veruje da se nabavke sprovode u skladu sa zakonom.
Anketirani ponuđači su u protekle četiri godine učestvovali u 32 postupkaa u proseku pri čemu je neki drugi kriterijum osim najniže cene korišćen u sedam. Sve više učesnika podržava da se kao glavni kriterijum u javnim nabavkama koristi kvalitet, i taj udeo je porastao sa 60% na 78%. Poslednji izveštaj Kancelarije za javne nabavke potvrđuje da dolazi do promena u praksi, s obzirom da je učešće u postupku u kojima cena nije bila jedini kriterijum za dodelu ugovora dvostruko uvećano u roku od godinu dana – sa 4,5% na blizu 10%. To nas ohrabruje da mere koje smo inicirali kreću da daju rezultate i da treba nastaviti tim putem – kaže direktorka Odeljenja za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.
Od 1. januara prošle godine stupile su na snagu dve usvojene preporuke Sive knjige NALED-a u vezi sa primenom zelenih i kriterijuma kvaliteta kod pojedinih nabavki. Tako je kod nabavke arhitektonskih, inženjerskih ili savetodavnih usluga, kao i kod usluga prevođenja ili razvoja računarskog programa, naručilac ne može odrediti cenu kao jedini kriterijum za dodelu ugovora, a kod nabavke fotokopir papira, računarske i kancelarijske opreme, klima uređaja i sredstava za čišćenje, obavezno je korišćenje ekoloških kriterijuma.
Uz podršku Švedske Vlade, nastavljamo da se zalaže za postepeno uvećavanje broja predmeta kod kojih bi primena ekoloških kriterijuma bila obavezna, jer na taj način stvaramo dodatni podsticaj za privredu da ulažu u dekarbonizaciju lanca snabdevanja i jačamo konkurentnost ponude, ali i podstičemo konkurenciju u samim nabavkama. Više od 40% naručilaca ističe manjak ponuda kao najveći izazov u javnim nabavkama, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem poverenja i obezbeđivanjem fer uslova za sve učesnike, jer je nepoverenje u sistem i dalje prisutno među ponudama. Zbog toga se zalažemo i za unapređenje nadzora nad sprovođenjem postupka, jer, kako upozorava i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju, postojeće slabosti mogu dovesti do kažnjavanja nepravilnosti – zaključuje Ilić.
Istraživanje NALED-a pokazalo je i da gotovo svi naručioci navode da su ugovori u prethodne četiri godine bili sprovedeni u dogovorenom roku, u skladu sa dogovorenim cenom i zadovoljavajućim kvalitetom, a 77% njih smatra da kontrola kvaliteta svakog treba da bude javno dostupna za ponudu. Sličan procenat podržava ideju da se nalazi koriste prilikom dodele narednih nabavki.
Kao i u prethodnom talasu istraživanja, većina građana (83%) smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama. Isto smatra i više od polovine ponuđača i nešto više od dve petine naručilaca. Izgradnja infrastrukture se prepoznaje kao oblast u kojoj je korupcija najrasprostranjenija – to smatra više od polovine građana, trećina naručilaca ima isto mišljenje, kao i nešto više od petine ponuđača.
Kada su u pitanju informacije o javnim nabavkama koje dobijaju, građani najviše poverenja imaju u nevladinim organizacijama (28%) i medijima (26%), a potom slede ministarstva (24%), dok tek svaki šesti građanin ima poverenja u lokalne samouprave i javna preduzeća.
