Zahtevi za ostavkama postaju sve češći oblik političkog delovanja neformalnih blokaderskih grupa koje nastupaju pod različitim imenima, a koje kroz svoje aktivnosti nastoje da izazovu opšte rasulo i anarhiju u društvu. Njihove mete nisu samo nosioci lokalne izvršne vlasti. U fokusu su i direktori javnih preduzeća, rukovodioci ustanova i zaposleni na odgovornim funkcijama u obrazovnim i drugim javnim institucijama.
Ovakva praksa otvara pitanje gde se završava legitimno građansko pravo na kritiku i zahtev za odgovornošću, a gde počinje pokušaj političkog pritiska na ljude koji obavljaju javne funkcije.
U Rumi je grupa „45 – Za slobodnu Rumu“ 30. oktobra predala Opštinskoj upravi zahtev kojim od predsednika opštine Dušana Ljubišića traži da podnese ostavku. U obrazloženju svog zahteva članovi grupe navode da nemaju političko poverenje u način na koji Ljubišić obavlja funkciju i ocenjuju da lokalna vlast ne radi u interesu svih građana. Od predsednika opštine zatražili su da se o zahtevu javno izjasni u roku od osam dana, najavljujući nastavak aktivnosti ukoliko njihov zahtev ne bude prihvaćen.
Na zahtev grupe reagovao je Dušan Ljubišić, načelnik Opštinske uprave Ruma, koji je svoj odgovor objavio na društvenoj mreži. Ljubišić je ukazao na to da odgovornost za vršenje vlasti u Rumi snosi koalicija SNS–SPS, podsećajući da su te stranke na poslednjim parlamentarnim izborima u zbiru osvojile više glasova od takozvanih „studenata“. Njegovu objavu prenosimo u celosti:
„U Rumi odgovornost za vršenje vlasti nosi koalicija SNS – SPS, koja je i na poslednjim parlamentarnim izborima u Rumi u zbiru osvojila više glasova od tzv. ‘Studenata’. Mada, ni to nije važno, jer nisu održani lokalni izbori. Obzirom na lik i delo ljudi koji su se do sada pojavili ispred tzv. ‘Studenata’, siguran sam da ćemo ih na budućim lokalnim izborima ubedljivo pobediti.
Poručujem vam da od ostavki nema ništa i da poštujete Ustav i zakone Republike Srbije.“
Ko ima pravo da traži ostavke? Pravo građana da javno izražavaju nezadovoljstvo, podnose peticije i zahtevaju političku odgovornost nesporno je. Međutim, zahtev za ostavkom sam po sebi ne proizvodi pravne posledice niti automatski dovodi do smene funkcionera ili direktora.
Za promenu rukovodilaca postoje zakonom propisane procedure, nadležni organi i institucije. Politička odgovornost lokalne vlasti proverava se i na izborima, dok se o pojedinačnim imenovanjima i razrešenjima odlučuje u skladu sa zakonom. Upravo zato ostaje pitanje da li će se ovakve akcije završavati na javnim zahtevima, peticijama i medijskim nastupima ili će prerasti u ozbiljnije institucionalno delovanje.
Jedno je sigurno: u Sremu se nastavlja političko nadmetanje u kojem se sve češće traže ostavke, dok će konačnu reč o tome ko će upravljati lokalnim samoupravama, u okviru zakonom predviđenih procedura, imati građani na izborima.
(SMP)