U čast Larise Bogdanović Kurtikov-Ruskinje koja je u Sremu otvorila prvu privatnu školu stranih jezika otkrivena je spomen-ploča „Ljaljina škola 1956/57“. Spomen ploča nalazi se na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici – na mestu gde je čuvena Ruskinja živela i radila, a sredstva za izradu i postavljanje ploče obezbeđena su od strane njenog sina, Nikole Bogdanovića, dok je predlog usvojila Skupština grada Sremska Mitrovica. Ploča je rad poznatog srpskog vajara Zorana Ivanovića.
Spomen-ploču otkrila je Larisina unuka Tijana Bogdanović pred brojnim pridošlicama, dok njen sin ističe da je ovaj čin njeno drugo rođenje. U doba zlih prilika, ona je bila, ne čuvena, nego obična, ali snažna žena koja je donela svoju rusku kulturu i snagu u Srem.
Osvrnuvši se na rusko-srpske odnose, Pavel Bušujev, savetnik direktora Ruskog doma u Beogradu, podseća da postoje teška vremena koja se mogu prebroditi samo zajedništvom, čemu je i sama Larisa težila. Značaju otkrivanja spomen-ploče za lokalnu istoriju Sremske Mitrovice istakao je i Dejan Umetić, direktor Istorijskog arhiva „Srem“ ističući da je sama škola iznedrila mnoge uspešne ljude na polju politike, nauke ili zdravstva, te da je time ostavila trag za buduća vremena.
U nastavku svečanosti, u galeriji ,,Lazar Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici upriličen je prigodan kulturno-umetnički program. Ruske narodne pesme i srpski hit mlade vokalne umetnice sa Kosova i Metohije Pavline Radovanović „Rusija baljšaja velika“ (kompozitor Gavrilo Kujundžić) izveo je hor ,,Irida“. Sa delima Stravinskog i Prokofjeva publici se predstavio talentovani mladi pijanista Leon Žarko.
Larisa Krutikov Bogdanović je rođena 1915. godine u Nikolajevu u porodici pomorskog inženjera Ilje Krutikova, zamenika načelnika Sevastopoljske luke. Emigrirala je u Jugoslaviju 1920. godine. Diplomirala je na Institutu ,,Smolni“ kao profesor francuskog i nemačkog jezika. Nakon okupacije Jugoslavije uhapšena je od strane Gestapoa, nakon čega je završila u koncentracionom logoru ,,Banjica“. Puštena je nakon devet meseci „fizički i moralno uništena“. U želji da spasu ćerku od anglo-američkog bombardovanja Beograda, roditelji šalju Larisu kod njenog brata u Petrovac na Mlavi. Larisa je ovde upoznala mladog advokata Vasilija Bogdanovića, izbeglog od hrvatskih nacista. Uoči oslobođenja Beograda oktobra 1944. godine mladi su se venčali.
Nakon rata, mlada porodica se preselila u Sremsku Mitrovicu, gde je Larisa počela da predaje ruski i francuski. Kroz njenu privatnu školu, koja je radila skoro 50 godina, prošlo je stotine učenika.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
