Otvorena izložba o mitrovačkoj savremenoj arhitekturi

1
330

U Galeriji „Lazar Vozarević” otvorena je fotografija arhitekture „Priče jednog para, slike jednog grada”. Autorka izložbe je arhitekta Slavenka Mitrović Lazarević.

Izložba predstavlja svojevrsni portret Sremske Mitrovice, a na njoj je prikazana arhitektura građevina dvadesetog veka koje oslikavaju moderan duh grada i koje su projektovali Branka i Milorad Mitrović, roditelji autorke izložbe.

Po autorkinim rečima, izložba je svojevrsni omaž bračnom paru koji je estetski i funkcionalno unapredili grad. Reč je o velikom broju objekata, među kojima su i Glavna pošta u centru grada, Pedagoška akademija, Vojvođanska banka, zatim zgrade za stanovanje u naseljima Orao, Matije Huđi, kao i u Kamenjaru i u Dekancu, kapela na Novom groblju, kao i veliki broj crkava i niz vrtića.

Radim ovde ceo svoj radni vek, ćerka sam dvoje arhitekata koji su u gradu Sremska Mitrovica od kraja 50-ih godina, do početka devedesetih zaslužni za izgradnju velikog broja objekata, velikog broja uređenih enterijera, takođe i van Mitrovice ali tema ove izložbe je ono što je urađeno u našem gradu. Godinama imam želju da pokažem šta je rađeno jer imam utisak da se to i zaboravlja, i da ljudi nemaju taj neki osećaj za arhitekturu vremena koja je bila, tada, 60-ih 70-ih 80-ih, potpuno u skladu sa dešavanjima u arhitekturi u celoj Evropi. Ovo je pokušaj i moja želja da se to i pokaže. Nadam se da će ova izložba i kao podsećanje na nekadašnje sremskomitrovačke salone arhitekture koji su se održavali 70-ih i 80-ih godina, takođe uticati na to da se i ti saloni ponovo dešavaju.”- rekla je Slavenka Mitrović Lazarević, autorka izložbe.

Izložba je otvorena u okviru Novembarskih dana, a zainteresovani mogu da je pogledaju do kraja ove godine.

OVDE MOŽETE DA SLUŠATE SMART RADIO

1 COMMENT

  1. „Omaž bračnom paru koji je estetski i funkcionalno unapredili grad. Reč je o velikom broju objekata, među kojima su i Glavna pošta u centru grada, Pedagoška akademija, Vojvođanska banka, zatim zgrade za stanovanje u naseljima Orao, Matije Huđi, kao i u Kamenjaru i u Dekancu“ Navedeni objaketi ne liče ni na šta. Nisam arhtekta, ali vizuleno su bljak i ako se može tako nazvati klasičan socrealizam. Dekanac, MH, …. kako kutije šibica, a ostala nasejla isto, s dodatkom krova. Lično, užas i nehumana sredina za život ljudi. Kapram da su ljudi radili u jednom vremenu, s određenim trendovima u arhitektur, ali reći kako su estetski unapredili grad je emocioalni doživlja njihove kćerke, ne i građana SM.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here