Muškarac je ubio sebe i još jednu osobu, ali za to žena je kriva, bilo da je supruga ili ljubavnica – sažetak je skandaloznih komentara na društvenim mrežama koji se mogu videti o slučaju žandarma Pavla R. (31) i vaspitačice Marine P. (28), čija su beživorna tela pronađena pre nekoliko dana.
„Šteta, lep dečko, mogao je naći koliko hoće žena, ko zna šta mu je napravila veštica. Omađijala ga.“
Ovo je samo jedan od primitivnih i bezosećajnih komentara koji su se na društvenim mrežama pojavili povodom slučaja ubistva i samoubistva u Staroj Pazovi, i baš takvi komentari nagnali su nas da se zapitamo – kakvi smo to ljudi postali?
Podsetimo, na putu između Batajnice i Nove Pazove u utorak su, pronađena dva beživotna tela u „opel vektri“. Iza Pavla ostali su supruga i dvoje male dece, a porodice oboje preminulih izložene su sledećim komentarima:
– Za sve je kriva žena: da ga je pustila da živi sa onom koju voli ne bi tako bilo, nego ga ucenjivala decom da ostane sa njom, pa nije znao šta će.
– Šteta, lep dečko, mogao je naći koliko hoće žena, ko zna šta mu je napravila veštica – napisao je jedan muškarac, na šta mu je drugi odgovorio: „Šta napravila, pa vidiš da je budala nju ubio„, a na to je dobio odgovor ovog prvog: „Pa to ti kažem – omađijala ga„.
– Siguran sam da je bio dobar čovek, jer loš čovek ne može rezbariti ikone i baviti se duborezom, a verovatno znaš da su današnje devojke u stanju svašta napraviti.
– Ni devojke ne treba da se miješaju u porodicu da rasturaju brakove i sirotu decu, šta je mislila, bila vaspitačica baš njegovom detetu? Ako se dvaput sastala s njim znači da je mora oženit’? Ko je ter’o na te sastanke, žao mi je momka i njegove porodice. Žena je vraga uterala u flašu, stara poslovica.
– Malo sutra se ubio, ko je još lud da se ubije zbog ljubavnih problema, nije on bio klinac već zreo porodičan čovek, koji je imao decu, a deca se vole najviše na svetu.
U najmanju ruku, komentari su bezosećajni, bezobzirni i uvredljivi, a mi smo pitali stručnjake kako smo kolektivno postali društvo bez i trunke empatije, spremno da osudi u trenutku.
– Komentari su ženomrzački. Muškarcu je data puna sloboda, pa čak i da gospodari nečijim životom, a ženska osoba je posed i nema svoju volju – kaže psiholog Aleksandra Janković.
– Abolirati takav događaj pseudohrišćanskim razlozima je potpuni nonsens – kaže naša sagovornica, aludirajući na komentare o tome da „loš čovek ne može rezbariti ikone“, a podsećajući i da ubistvo i samoubistvo sami po sebi nisu u skladu sa hrišćanstvom.
Da li neko crta ikone, ili pliva za krst, nema nikakve veze kakav je čovek, dodaje Janković, primećujući da je ovde primenjena svojevrsna zloupotreba vere i porodičnih vrednosti.
– Komentari govore da izostaje saosećanje, a na snazi je narcistička, maltene nacistička logika „samo lepi mogu da žive“. Zajednički imenitelj svim komentarima je velika hostilnost. Nekad je važilo da smo emotivan narod koji emotivno reaguje, a govorilo se i „o pokojniku sve najbolje“. To se sada izgubilo – kaže psiholog, dodajući da su ovakvi komentari „dodatno ubijajnje tragično nastradalih“.
Janković smatra da postoje dva razloga zašto smo postali tako okrutni.
– Imamo nove vrednosti „uvezene“ sa Zapada koji se obezdušio, ali čak je i kod njih to prošlo, oni se sada bave humanitarnim radom… Uvezli smo njihovo đubre. Drugi razlog je socijalni. Ljudi na ovim prostorima prošli su ekstremne stvari koje pomeraju granice osetljivosti. Ratovi ostavljaju duboke posledice. Kao što kaže Sveti vladika Nikolaj: „Kad se dugo borite protiv zla, zaboravite da činite dobro“. Tako je i ovde slučaj – zaključuje psiholog Aleksandra Janković.
Pitanje ovih komentara zapravo je veoma kompleksno, imajući u vidu da obuhvata širu sliku, smatra Emina Kopić, psiholog i psihoterapijski savetnik, koja je takođe komentarisala ovu pojavu. I ona smatra da kontekst ratnih godina ne bi trebalo prenebregnuti.
– Došlo je do sunovrata vrednosti. Društvo nam je u zoni preživljavanja, a ne u zoni komfora – kaže Kopić, dodajući da je došlo do urušavanja porodičnih vrednosti.
Međutim, na komentar da su upravo te porodične vrednosti, odnosno u ovom slučaju to što neko ima suprugu i decu, kao i to što je verujuća osoba, upravo iskorišćeno kao argument da bude aboliran od drugih grešaka koje su u neskladu sa porodičnim i hrišćanskim vrednostima, Emina Kopić kaže:
– U hrišćanstvu, kao i u drugim monoteističkim religijama, imate dva glavna zahteva: ljubi boga, i ljubi bližnjeg svoga. Iz perspektive psihologije, mi jesmo društvo sa smanjenom empatijom, ali to nije samo kod nas. U modernom svetu, kome stremimo, gaji se individualnost: gazi bližnjeg svog, i naravno da to nije dobro.
Ratovi, egzodusi, naoružanja, smrt, okolnosti su iz kojih se rađaju šovinizam, ksenofobija, mizoginija, podseća psiholog.
– Mi se i dalje nismo oporavili od toga, i dalje sve to preživljavamo, kaže Kopić, dodajući da se u takvim situacijama akcenat stavlja na porodicu, a pitanje je i koliko je porodica u stanju da se pozabavi svojim članom kao pojedincem, u okolnostima u kojima društvo kao takvo ne obavlja sve funkcije koje bi trebalo.
– Ljudi se projektuju kroz te komentare, projektuju svoje frustracije i svoje živote. Ti komentari se ne odnose na one kojima su upućeni, nego na one koji su ih napisali – zaključuje Kopić.
(M. M./Blic/espreso)