Kako to u ovim krajevima biva, ništa zapravo nije od juče, već se taloži, ostaje nerešeno jer se prepušta neodgovornima da o svemu odlučuju, a zatim, usled zanemarenosti, postaje teško rešivo. Grudva se ovoga puta valja iz Stare i Nove Pazove i zove se voda, kojoj se u Srbiji u poslednje vreme na najokrutnije načine uskraćuje legitimitet izvora života.
Do pucanja cevi na regionalnom kanalizacionom vodu između Nove i Stare Pazove došlo je pre više od deset godina, a kvar ne samo što još nije saniran, već se ni volja onih čija je dužnost da se time bave, još ne nazire.
Oštećenja su ugrozila plodna zemljišta u Staroj Pazovi, ali se posledice odražavaju i na život u okolnim mestima i gradovima. Zbog izlivanja otpadnih voda u njive, lokalna samouprava svake godine vlasnicima zemljišta plaća nadoknadu jer je posle zagađenja neupotrebljivo, čime ne dokazuje ništa drugo do šta je zapravo njeno sredstvo. Briga za očuvanje takvog zemljišta sigurno nije.
U međuvremenu je na kanalizacionim cevima formirano petnaest rupa, zbog čega dolazi do mešanja fekalnih sa atmosferskim i podzemnim vodama, što opet uzrokuje preopterećenost crpnih stanica, usled čega dolazi do izlivanja čak i u naseljenim mestima. To se pre nekoliko dana dogodilo i u Novoj Pazovi, kod crpne stanice na ulazu iz Batajnice.
Stanovništvo tih krajeva je svakodnevno izloženo nepodnošljivom mirisu, što ističu kao najmanji problem naspram kontaminacije zemljišta i zagađenja Dunava, do čega dolazi jer planirana ugradnja prečistača nikada nije sprovedena, tako da se kanalizacija iz regionalnog voda izliva u Dunav kod Novih Banovaca.
Međutim, ugradnja prečistača danas ne bi bila od značaja zato što je količina otpadne vode mnogo veća od one koja je planirana u početku. A izlivanje velikih količina fekalnih voda u Dunav posebno loše utiče na kvalitet vode kada je nizak vodostaj, u rano leto i ranu jesen, a, verovatno, i na kvalitet pijaće vode u pojedinim delovima Beograda. Upravo se nekoliko beogradskih bunara nalazi u blizini Dunava, nizvodno od Stare Pazove.
Iako je procenjena vrednost radova na sanaciji kanalizacionog voda između tri i pet miliona evra, Stara Pazova je po podnošenju tužbe protiv izvođača radova, 2008. godine, dobila spor i odštetu od 120 miliona dinara. Dogodilo se i to da čak ni ta svota nije uložena u sanaciju, nego je većim delom nenamenski potrošena, a šteta na terenu danas je zbog sekundarnih efekata teško procenjiva.
Opštinska vlast, i pored dvogodišnjeg apelovanja Milana Turanjanina, predsednika Grupe građana Izbor za našu opštinu i odbornika u Skupštini Opštine na hitnost pokretanja postupka sanacije regionalnog kanalizacionog voda, nije reagovala. Dakle, jedina instanca koja postoji upravo zato da bi se usmerila na rešavanje problema, nije čak ni reagovala. I to na probleme zagađenja vode, zemljišta i vazduha.
I ovog puta je jasno kolikog je dometa rakurs ličnog interesa vladajuće nomenklature, ali borba se pored toga mora voditi i protiv diletantizma koji joj je jednako svojstven, a koji istom merom odvodi u katastrofu. Jasno je i to da zahvalnost dugujemo samo budnosti i odlučnosti građanki i građana Stare i Nove Pazove što ovaj problem čine vidljivijim, a time, nadamo se, i bližim rešenju.
(Kolumna članova Inicijative Ne da(vi)mo Beograd)