Pored vodoinstalatera, električara, molera i parketara, koje je veoma teško naći i na čije usluge se čeka i po nekoliko meseci, opšta pomama vlada i za spremačicama i bebisiterkama koje, kako Objektiv istražuje, nikad bolje nisu zarađivale, jer ih nema ni za lek.
Milijana S. iz beogradske opštine Rakovica kaže za Objektiv da već tri nedelje pokušava da nađe spremačicu, ali joj nikako ne polazi za rukom.
– Mesecima planiram da generalno raspremim stan, ali nemam vremena, pa sam se raspitivala o spremačici koju je moja kuma angažovala prošle godine. Međutim, kazala mi je da je zauzeta ceo april i maj – kaže ova Beograđanka.
MEĐU DESET NAJTRAŽENIJIH ZANIMANJA
Kako za Objektiv navodi Miloš Turinski sa sajta za zapošljavanje Poslovi infostud, spremačice su na listi top deset najtraženijih zanimanja.
– Oni koji se oglašavaju kod nas imaju ozbiljan problem jer uopšte ne mogu da dođu do spremačica. One više vole da budu preduzetnice, odnosno da rade za sebe, jer tako mogu mnogo više da zarade. Njima više odgovara da rade nekoliko sati dnevno kod više klijenata. Cena njihovog rada po satu je skočila i iznosi šeststo ili sedamsto dinara, pa mesečno mogu da zarade više od sto hiljada dinara. Nijedna spremačica neće imati toliku platu u kompaniji. Zato se i javlja problem što čak ni privatno ne možete da ih nađete – ističe Turinski.
Kako dalje objašnjava, iako je prilično tražen, ovim poslom neće svako da se bavi.
– Spremačice su uglavnom žene starije od četrdeset godina i posao spremanja im je ili primarni posao ili dodatni uz neki svoj. Devojke nisu zainteresovane da se bave time bez obzira na zaradu. Spremačice, kao i kućne pomoćnice, uglavnom se zapošljavaju preko preporuka, kao i bebisiterke. Postoje organizovane ture spremačica koje dolaze u Beograd iz prigradskih naselja, iz okolnih mesta oko Pančeva. One su prebukirane i do njih možete doći samo preko veze – kaže naš sagovornik.
OBUKE ZA BEBISITERKE
Slična situacija je i sa bebisiterkama. Direktorka Bebi-servisa Beograd Ruzmilka Đotunović ističe da postoji veliko interesovanje za dadilje, na čiju uslugu se čeka i po nekoliko nedelja.
– Bebisiterke najviše traže roditelji veoma male dece ili oni koji rade po smenama. Takođe, i porodice čija deca zbog osetljivog zdravstvenog statusa ne mogu da pohađaju vrtiće do nekog uzrasta odlučuju se na angažovanje bebisiterki. Zapazili smo, recimo, da su prošle godine uglavnom lekari, kojima se promenio način rada zbog situacije sa pandemijom, tražili pomoć u čuvanju dece.
Đotunovićeva objašnjava da bebisiterke prolaze kroz različite selekcije dok se ne utvrdi da ispunjavaju zadate kriterijume.
– Sva nezaposlena lica koja prođu psihološka testiranja, lekarski i sanitarni pregled, mogu doći kod nas. Onda prolaze drugu selekciju, organizuju se teoretske i praktične obuke i tek onda, ako kandidati zadovolje naše kriterijume, bivaju raspoređeni u porodice. Sve usluge, kako prema korisnicima, tako i prema dadiljama, predviđene su ugovorom od bebi-servisa. Opis posla dadilje su briga i nega deteta, elementi vaspitno-obrazovnog rada, poslovi vezani za higijenu, ishranu i pripremu obroka za dete.
Ona kaže da porodica uglavnom angažuje bebisiterku na period od mesec dana i duže, a cena zavisi od toga koliko ima dece i na koliko sati se čuvaju, piše Objektiv.
