Na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže je doći do kadrova iz oblasti nege i lepote, ugostiteljstva, građevine i mašinstva. Zbog zarada nižih od regionalnog proseka, uslova rada koji su ispod standarda, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, udaljenosti radnog mesta, najčešće se odbijaju ponuđeni poslovi za koje su potrebne niže kvalifikacije.
Ipak, na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege i lepote, ugostiteljstva, građevine i mašinstva. Srbiji nedostaju tesari, armirači, zidari, stolari, keramičari, ali i frizeri, kuvari, pekari, konobari…
Ukazuje da je problem što ne mogu svi poslodavci da ponude visoke zarade i odlične uslove rada, pa već godinama zbog toga vlada deficit i borba poslodavaca da privuku i zadrže raspoložive kadrove.
„I te kako mnogim poslodavcima nedostaju, pogotovo sada u letnjoj sezoni, ugostiteljski radnici poput kuvara i konobara. Granice su otvorene i svi kvalifikovani radnici su otišli na tih pet-šest meseci – u Crnu Goru, Hrvatsku ili Sloveniju da zarade malo više para nego što bi to mogli ovde, te su tako ostavili naše poslodavce u Srbiji da opet budu u potrazi za novim radnicima, a do njih je jako teško doći“, objašnjavaju poznavaoci tržišta rada.
Zanati su jako bitni, jer su to poslovi koji mogu doneti dosta visoku zaradu.
„Oni koji treba tek da se školuju od tih poslova beže, jer misle da su oni manje vredni, da neće dobro proći na tržištu rada. Smatraju da bi trebalo da upišu fakultet da bi lakše došli do posla, a zapravo se situacija na našem tržištu obrnula„, navode analitičari.
Кao primer navode frizere, koji mogu da zarade i do 1.500 evra, pa i više.
„Mnogi poslodavci nude one najniže zarade od 30.000 pa do 40.000 dinara. S druge strane, takvi oglasi su neretko znali da prođu bez prijava. Međutim, imali smo i poslodavce koji traže kvalitetnog frizera i nude zarade od 80.000, 100.000. Jednom je bila čak početna zarada od 1.500 evra, i na takve oglase znamo da imamo i više stotina prijava“, kažu makroekonomisti, podsećajući da su sezonski poslovi dobro plaćeni, ali da je kandidata ipak malo, jer naši ljudi nisu voljni da se sele na dva-tri meseca.
„Imamo problem da nađemo berače malina. Iako su dnevnice dobre, ljudi odbijaju takve poslove samo zato što im je teško da se izmeste iz mesta stanovanja. Ljudima je jako teško da ostave svoje porodice na određeni vremenski period iako su dobre dnevnice, iako imaju smeštaj i obrok. Čak i uz takve uslove je mnogo teško naći sezonske radnike“, nezadovoljni su vlasnici plantaža malina.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(SMP.online)