Pored ovakve OPOZICIJE Nedimović može BEZBRIŽNO na izbore

Kako stoje stvari, jedina dilema na predstojećim lokalnim izborima je da li će koalicija okupljena oko SNS-a dobiti više od pedeset procenata glasova izašlih birača, ili će im malo zafaliti. Što se tiče opozicionih lista, pokazale su se kao nemoćne i bezidejne u odnosu na vladajuću partijsku mašinu.

Na predstojeće lokalne izbore izaći će devet lista, od kojih osam merka kako da skine skalp trenutno vladajućoj političkoj garnituri, barem javno. Inače, u potaji, svih osam ima samo jedan glavni cilj – da bude jezičak na vagi i potencijalni koalicioni partner SNS-u i njegovom lideru Branislavu Nadimoviću. Oni kojima to ne uspe, ostaje utešna nagrada (uz uslov da pređu izborni prag), a to je bezobrazno visok mesečni odbornički dodatak.

Što se tiče vizije razvoja grada ili ideja za unapređenje međuljudskih odnosa u njemu, na to se niko ne obazire. Uglavnom svi, po pravilu, igraju na to da će ih beogradsko – novosadski partijski lideri svojom harizmatičnošću pogurati preko famoznog cenzusa.

Ni jedna predizborna lista u ovoj kampanji nije davala rešenja koja se tiču samih Mitrovčana.

Niko nije predložio moguće rešenje za problem pasa lutalica. Niko nije odgovorio na pitanje – kako će rešiti problem javnog toaleta u centralnom gradskom prostoru, tzv. šunjalištu. Niko u flajerima koje su besomučno uvaljivali u ruke građana matretirajući ih u uzanim prolazima i ulazima na pijacu, nije odgovorio kako će građane zaštititi od sve učestalijih krađa i pljačkanja kuća, od šikaniranja skitnica kao što je Hasan.

Nijedna lista nije javno obećala Mitrovčanima da će pokrenuti pitanje ukidanja odborničkih dodataka od 20 hiljada dinara, na čemu Sremskomitrovački portal insistira već više od tri godine.

Ono što su nudili građanima svodilo se na prazne parole, na lažne profesorske titule kandidata na listama, smešna menadžerska zvanja dojučerašnjih đaka iz poslednjih kluba, na sakrivanja iza nekakvih preduzetničkih naimenovanja koja ništa ne znače i ništa ne govore.

Stranački aktivisti su, mahom, na naše kritičke osvrte uzvraćali etiketiranjem i vređanjima po sistemu „svi su đavoli koji se samo bore za vlast, a mi amo anđeli kojima ta vlast treba da pripadne“.

Autor ovih redova je, za svega nekoliko dana, skenirajući predložene izborne liste, prešao put od srpskog šoviniste i nacionaliste do unijate i folksdojčera (?!!), u zavisnosti od toga čiju je listu kritikovao. Da se ne pominju pritisci telefonom od razno-stranački opredeljenih prijatelja i optužbe tipa: „Koliko su te platili?“.

Na kraju krajeva, poslednje pitanje je potpuno i razumljivo ako se uzme u obzir da ono predstavlja samo projekciju razmišljanja osobe koja ga i postavlja. Oni koji bi se prvi prodali (eh, da hoće neko da ih kupi) i čija razmišljanja teku samo u tom pravcu ne mogu da shvate kako postoje i ljudi čija je jedina namera da glasno iznesu svoje mišljenje, bez ikakvih zadnjih misli. Prosto, volonterski, za svoju dušu.

Daleko je demokratija. Teško je isključivost i netoleranciju, kad je tuđe mišljenje u pitanju, izbaciti iz usijanih glava.

Jedini značajniji lokalni političar koja nikad (ali zaista NIKAD) nije nazvao, niti uživo tražio objašnjenje za bilo koji tekst sa Portala je upravo čovek koji, realno govoreći, ima najveću vlast u ovom gradu – Branislav Nedimović.

A kada su tzv. opozicioni lideri i kadrovi u pitanju – svi redom, na ovaj ili onaj način, makar i uvredama preko Fejsbuka. Kakve bi tek poteze vukli, ti veliki borci za ljudska prava i demokratiju, kada bi u svojim rukama imali vlast u onoj meri u kojoj ima Nedimović, strašno je i pomisliti.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da u desetinama mejlova i poruka u inbox koje smo dobijali kao podršku od strane građana koji su siti i stranaka i njihovih kadrova, stoji i molba da te njihove poruke ostanu anonimne, da se imena njihovih pošiljalaca ne otkrivaju. To je ono što je porazno za naš demokratski sistem, za naše partijske ljude – taj strah građana od njih. A iza straha obično stoji i mržnja. Pametnom dovoljno.

Najzad, možda bi jedina pozitivna tekovina nakon ovih izbora i pobede Nedimovićeve liste moglo biti bacanje na đubrište istorije kadrova SPS-a i raznih dosmanlijskih sekti (suparničkih bandi koje zakon naziva partijama) kako više ne bi trovali političku scenu grada.

Tek nakon njihovog odlaska stvorili bi se uslovi da neki novi mladi, pametni i pošteni ljudi stvore dostojnu alternativu naprednjacima.

Istina, taj put je vremenski dug i trajao bi, možda, i sve četiri mandatne godine, ali ako se ne krene njime ostaćemo zauvek ozračeni sadašnjim destruktivnim parazitima i političkim ubicama Mitrovice, i u potpunosti ostavljeni na nemilost njihovoj nezajašljivoj gladi.

(M.M.)