U izuzetno nestabilnim okolnostima kada hrana na svetskom tržištu beleži dramatične skokove, a u pojedinim evropskim zemljama vekna dostiže vrednost od 10 evra, ovo je umirijuća vest za građane.
Izmenjena uredba, kojom se kontroliše cena hleba od brašna tip 500, prošla je sve procedure i biće usvojena na sutrašnjoj secnici Vlade. Time je obezbeđen kontinuitet, jer je prethodni akt, kojim je vekna bila “zamrznuta”, donet 9. novembra i važi do 11. maja.
Cena osnovne vrste hleba, poznatog pod imenom “sava”, biće ograničena i naredna tri meseca, a koštaće maksimalno 49 dinara.
Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, objašnjava da je cena hleba novom uredbom povećana za tri dinara u odnosu na prethodnu, kada je bila propisana maksimalna od 46 dinara. To je učinjeno kako bi se izašlo u susret proizvođačima zbog poskupljenja svih inputa.
– I dalje imamo najjeftiniji hleb u regionu. Nastojaćemo da pomognemo pekarima kako ne bi trpeli gubitke. Obezbedićemo im dovoljne količine brašna po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi, za tromesečnu proizvodnju hleba “sava” – rekao je Kandić.
On ističe da vlada donosi ovu meru kako bi zaštitila standard građana. Podsetio je da da je produženo i važenje Uredbe o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica, šećera, brašna, ulja, svinjskog buta, mleka, koju su izuzetno važni za snabdevanje potrošača. I ovi proizvodi su, kako navodi, najjeftiniji u regionu. Vest o nižoj ceni hleba sigurno raduje građane, ali proizvođači nisu zadovoljni.
Predsednik Unije pekara Srbije, Zoran Pralica, kaže da njihova računica pokazuje da bi uz brašno iz robnih rezervi i cenu vekne “sava” od 52 dinara, proizvođači bili na nuli, jer su svi inputi poskupeli. On objašnjava da će i prema novoj uredbi imati istu obavezu da naprave 30 odsto osnovne vrste hleba po ograničenoj ceni, kao što je bilo i do sada. Kako ističe, pekari imaju problema sa trgovinskim lancima koji ih ucenjuju kako bi nadoknadili gubitak zbog smanjenog rabata na veknu “sava”.
– Prema dosadašnjoj uredbi njihova marža iznosi šest odsto, a oni traže da bude 20 procenata. Za specijalne vrste hleba i peciva, njihov rabat ide od 30 do 100 odsto. Veliki trgovinski lanci hoće sada preko leđa pekara da nadoknade zaradu i koriste različite modele ucenjivanja. Na primer kroz naplaćivanje različitih troškova ulistavanja robe, odnosno u kojim prodavnicama će se naći njihova roba, na kojoj poziciji na rafovima i slično. Pekari su prinuđeni da pristanu na njihove zahteve, jer će im otkazati ugovore. Pritom, proizvođači na isplatu čekaju od 60 do 120 dana, jer ne poštuju rokove od mesec dana, a prodaju na dnevnom nivou – rekao je Pralica.
On ocenjuje da se trgovinski lanci ponašaju neprimereno, kao da se ništa ne dešava ni u Srbiji niti u svetu. Kako bi se ti problemi rešili za dve nedelje će se, kako kaže, pod pokroviteljstvom vlade sastati Unija pekara Srbije i predstavnici trgovinskih lanaca. Tu će biti i proizvođači mleka, jer i oni imaju iste teškoće sa megamarketima.
– Postoji problem i sa malim samostalnim trgovinskim radnjama, jer one hoće da uzimaju znatno veće količine hleba “sava”, a neće ostale proizvode. Pekari zarađuju na tim drugim, specijalnim vrstama hleba i pecivima, a sada su prinuđeni da proizvode više jeftinih vekni i znatno premašuju propisanih 30 odsto. Zato smo apelovali da dobijemo veće količine brašna po subvencionisanoj ceni da bismo mogli da postignemo traženu proizvodnju – navodi Pralica.
Povlačili brašno u magacine
Mnogi trgovinski lanci su povukli brašno sa rafova i lagerovali ga u magacinima misleći da uredba o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica neće biti produžena – tvrdi Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije. – Oni su očekivali da će biti omogućeno slobodno formiranje cena, pa bi tu zaradili dodatnih 40 do 50 odsto.
