Trend da autobusima u javnom prevozu upravljaju strani državljani širi se i van Beograda. Profesionalni vozači iz Šri Lanke, naime, stigli su i za volane vozila autobuskih prevoznika iz Sremske Mitrovice. Svemu kumuje činjenica da Srbiji nedostaje čak 20.000 vozača, a trećina onih koji trenutno rade već je starija od 50 godina.
Već dve godine u javnom prevozu u glavnom gradu, po nekim procenama, Beograđane u autobusima prevozi oko 100 stranih vozača, najviše iz azijskih zemalja, a „led je probila“ grupa od 30 profesionalnih šofera iz Šri Lanke.
Njihovi sunarodnici kao vozači autobusa od nedavno su angažovani i u grupaciji autobuskih prevoznika koju čine preduzeća „Sirmijum bus“ iz Sremske Mitrovice, „Evropa bus“ iz Valjeva i „Tamnava trans“ iz Beograda jer, kako objašnjavaju u toj grupaciji, „deficit domaćih vozača nije mogao da se nadomesti na drugi način sem angažovanjem radnika iz inostranstva“.
– Zakon o zapošljavanju stranaca nudi tu opciju, postoje agencije koje se time bave, pa smo testirali i izabrali 40 radnika iz inostranstva. Došlo je pet profesionalnih vozača iz Šri Lanke sa svim potrebnim licencama i važećom međunarodnom dozvolom, koji su prethodno kao vozači radili u Kataru i Dubaiu. Angažovani su u međugradskom prevozu, na autobuskim linijama za Beograd i Divčibare. S obzirom da imaju sve potrebne papire mogli su da počnu da voze sledećeg dana nakon što su došli u Srbiju, ali smo mi ipak pre početka rada organizovali odgovarajuću obuku – kaže direktor „Evropa busa“ Zoran Todorčević.
Da će stranaca za volanom autobusa biti sve više na putevima Srbije potvrđuje i generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić, podsećajući na podatke Agencije za bezbednost saobraćaja da našoj zemlji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača i da se on, ako se nastave negativni trendovi, do 2028. godine može i udvostručiti.
– Od kako je ukinuto služenje vojnog roka, a tome ima više od 15 godina, mi imamo problem da se ne edukuje dovoljno profesionalnih vozača i da njihov deficit raste. S druge strane, preko 30 odsto profesionalnih vozača u Srbiji već je starije od 50 godina, tako da imamo ogroman broj angažovanih penzionera u javnom prevozu, najčešće kao vozače povremenih tura poput autobuskog prevoza sportskih društava, KUD-ova ili školskih eksurzija, jer jednostavno nema ko da vozi. Konačno, obim saobraćaja u Srbiji je dramatično porastao. Zato je sve više angažovanih profesionalnih vozača iz inostranstva i to onih u najboljim godinama za ovu profesiju, od 30 do 45 godina, koji su i dovoljno mladi i imaju dovoljno radnog iskustva – priča Aleksić.
On podseća da je u prethodnom periodu nedostatak stručne radne snage u saobraćaju doveo ne samo do pada kvaliteta usluge, nego i bezbednosti saobraćaja. S druge strane, kako ističe, dosadašnje iskustvo sa vozačima iz inostranstva u Srbiji je pozitivno.
– Svi koji dolaze su vozači koji imaju bar deset godina radnog iskustva i koji, pre nego što sednu za volan, prolaze ozbiljne profesionalne i bezbednosne provere. To su selektovani kadrovi koji su već radili u inosranstvu. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da najbolji dolaze iz Indije i to u celom regionu, ne samo kod nas – kaže direktor udruženja „Srbijatransport“.
Inostrani profesionalni vozači, inače, svoje poslodavce u Srbiji koštaju više od domaćih.
– Jer poslodavac mora da ih zaposli pod apsolutno istim uslovima kao i naše državljane, a s druge strane ima veće troškove pošto mora da im obezbedi i smeštaj i ne samo uobičajeni topli obrok, već i dodatni trošak ishrane što platu vozača iz inostranstva podiže za još 10.000 do 15.000 dinara – ističe Aleksić.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Predrag Vujanac)