Poslednjih godina smo prosto bombardovani nizom vesti o hapšenjima osumnjičenih za pedofiliju i one gotovo svakodnevno šokiraju domaću javnost.
Ipak, kada je reč o ovoj temi, javnost je svojevremeno naročito potresla vest da je otac M. K. (30) u Sremskoj Mitrovici osumnjičen za obljubu svog petogodišnjeg sina. Nešto ranije, objavljena je i vest da je uhapšen B. S. (67) iz Novog Sada zbog sumnje da je seksualno zlostavljao devojčicu od 11 godina koju je namamio u garažu pričom da će joj pokazati mačiće. U međuvremenu, pojavila se i vest da je majstor za grejanje J. A. (37) iz Kaća uhapšen zbog sumnje da je polno uznemiravao trinaestogodišnju devojčicu.
Samo u poslednjih par godina osumnjičeni za pedofiliju bezmalo svakodnevno popunjavaju stranice crne hronike. Broj pedofila u Srbiji upisanih u registar koji predviđa Marijin zakon za godinu dana povećan je za skoro 100 osoba. Prema poslednjim podacima u registru pedofila upisano je 371 osoba, dok ih je u oktobru prošle godine u evidenciji bilo 279. Pomenimo i to da je početkom prošle godine u evidenciji bilo 96 pedofila, a da se taj broj do oktobra iste godine utrostručio.
Svi koji se nađu u registru su pravosnažno osuđeni za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima i njima je zabranjeno da posećuju vrtiće i škole. Oni imaju obavezu da posećuju savetovališta i ustanove, ali i da se svakog meseca javljaju organu policije i organu Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno povereničkoj kancelariji koja se bave sprovođenjem i kontrolom. Ukoliko to ne urade, poverenik obaveštava sud.
Registar pedofila vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. On sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj osuđenog, adresu prebivališta osuđenog, podatke o zaposlenju osuđenog, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Bez obzira na insistiranje građana na društvenim mrežama, imena pedofila iz registra nisu dostupni javnosti zbog zakona koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podatka. Podaci se daju samo sudu, javnom tužiocu i policiji.
Međutim, uz obrazloženi zahtev, podaci se mogu dostaviti i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ukoliko još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Svi koji koji rade s maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je osoba koja treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnicima, upisana u registar pedofila. Pravilnik o vođenju Registra donet je u septembru 2015. godine od kad se evidencija i vodi, a iako su brojke već alarmantne, postoji bojazan da je broj mnogo veći.
Pedofilija spada u grupu poremećaja polne sklonosti koja je neuobičajena ili ekstremna. Sama pedofilija predstavlja poremećaj kada je polna sklonost usmerena prema deci ili kada osoba ima seksualne nagone prema deci. Reč je o poremećaju nagona zbog kojeg se približavaju deci, često biraju zanimanja koja im dozvoljavaju pristup detetu, mogu biti čak i članovi porodice, prijatelji, i reč je o osobama koje imaju odlične veštine u komunikaciji s decom.
Istraživanja pokazuju da su pedofili uglavnom povučeni, nesigurni ljudi, nezrele seksualnosti, koji se s odraslom osobom osećaju neugodno, tako da svoju zonu sigurnosti nalaze u odnosu s decom i ka njima usmeravaju svoju seksualnost.
Pedofili uglavnom imaju kompleks niže vrednosti, a mogu se prepoznati tako što se kreću po mestima gde se okupljaju deca. Oni kao predatori intenzivno prate i gledaju decu po parkovima, u blizini škola, vrtića, dečjih igraonica, igrališta… Znatan broj dečjih zlostavljača upravo iz tog razloga koristi internet kao medij gde mogu anonimno doći do dečje pornografije, a internet umnogome pomaže razvoju i širenju pedofilije.
Pedofili vrebaju preko interneta, u takozvanim “sajber jazbinama”, o kojima najviše znaju oni koji ih stvaraju, zatim pedofili koji ih koriste, ali i policija, koja pokušava da suzbije to krivično delo. Reč je o prostorijama iz kojih se putem interneta i uživo, za novčanu nadoknadu, prenose scene seksualnog zlostavljanja deteta.
Dakle, neki pedofil s bilo koje tačke na svetu može da plati osobi koja drži „sajber jazbinu”, da zakaže termin, a onda da to zlostavljanje prati putem računara. „Sajber jazbine” su vrlo organizovane. Postoji grupa koja sve to priprema, zatim lice koje ima polni odnos sa žrtvom, pedofil koji sve to gleda i plaća, i na kraju, grupa koja taj materijal pretvara u snimak i kasnije ga promoviše i prodaje širom sveta za novčanu nadoknadu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(D. Nikolić/foto: Shuterstock)