Umesto političke rasprave – guranje, otimanje transparenata i scena koja je mogla da se završi tragično. Ponašanje narodnog poslanika Dejana Bulatovića na skupu u centru Šida otvorilo je pitanje da li je ovakav način političkog delovanja postao ozbiljan problem i za stranku kojoj pripada.
Šid je ponovo dobio politički spektakl kakav mu, realno, nije potreban. Na skupu građana u centru grada, umesto argumentovane političke rasprave, došlo je do incidenta u kojem je, prema snimku koji se pojavio u javnosti, narodni poslanik Dejan Bulatović ušao u verbalni i fizički konflikt sa okupljenim građanima. U jednom trenutku vidi se kako prilazi grupi, gura jednu ženu, uzima transparent, a potom ga cepa. Sve se događalo pred prisutnim policijskim službenicima.
I tu dolazimo do pitanja koje nije samo pitanje opozicije, vlasti ili jednog političkog skupa. Da li je ovakvo ponašanje primereno jednom narodnom poslaniku?
Narodni poslanik nije običan učesnik ulične rasprave. On predstavlja građane u najvišem predstavničkom telu države i, bez obzira na to da li mu se dopada poruka sa transparenta, majica učesnika skupa ili politički stav njegovih neistomišljenika, od njega se očekuje upravo suprotno – da smiruje tenzije, razgovara i politički odgovara argumentima.
Transparent se može kritikovati. Poruka sa protesta može se osporavati. Politički protivnik može se pobediti u raspravi. Ali otimanje i cepanje tuđeg transparenta, guranje i ulaženje u fizički kontakt sa građanima definitivno nisu način na koji bi trebalo da izgleda politička komunikacija.
Kome ovo najviše šteti? Bulatović je politički funkcioner vladajuće stranke i jedan od ljudi koji u Šidu imaju vidljivu političku ulogu. Zato se pitanje ne završava na njegovom ličnom ponašanju. Svaki ovakav incident neminovno se vezuje i za političku organizaciju koju predstavlja. I tu bi šidski naprednjaci možda trebalo ozbiljno da razmisle: da li im ovakve scene pomažu ili odmažu?
Jer politička organizacija može da ima hiljade pristalica, može da organizuje skupove, može da ima poslanike i odbornike – ali jedan incident dovoljan je da sav taj politički trud padne u drugi plan. Umesto priče o rezultatima, investicijama, putevima, fabrikama, komunalnim problemima ili budućnosti Šida, javnost onda gleda snimak političara koji se raspravlja sa građanima i fizički nasrće na transparent. Nije baš najbolja reklama.
Posebno zabrinjava činjenica da se ovakve situacije mogu vrlo lako oteti kontroli. Dovoljno je da druga strana uzvrati istom merom, da neko izgubi živce ili da se u gužvi pojavi neko ko želi da incident dodatno podgreje. I eto ozbiljnog sukoba.
A tada više nije važno ko je prvi počeo, ko je šta rekao i čiji je transparent bio u rukama. Zato političari, posebno oni koji imaju javnu funkciju, moraju da budu prvi koji će spustiti loptu. Ne zato što su slabiji, nego upravo zato što moraju da pokažu da su odgovorniji. Šid već ima dovoljno političkih podela. Građanima ne treba još i ulični politički ring u centru grada.
Naslovno pitanje zato nije bez razloga provokativno: postaje li Dejan Bulatović teg oko vrata šidskim naprednjacima? Naravno, jedan incident sam po sebi ne može da bude presuda nečijem političkom radu. Ali ako se ovakve scene ponavljaju, problem više nije samo u tome šta radi pojedinac. Tada se postavlja pitanje političke odgovornosti onih koji ga predstavljaju, podržavaju i sa njim dele političku odgovornost.
Jer građani ne moraju da vole vlast. Ne moraju da vole opoziciju. Ne moraju da vole bilo kog političara. Ali imaju pravo da očekuju da se njihovi politički predstavnici ponašaju civilizovano, pristojno i dostojanstveno. A posebno kada su u pitanju narodni poslanici.
Bulatović će, naravno, imati priliku da objasni svoju verziju događaja. I to bi bilo dobro čuti. Jer u ozbiljnom društvu svako ima pravo na odbranu i svoju stranu priče. Ali jedno ostaje – politika se dobija glasovima i argumentima, a ne guranjem, otimanjem transparenata i nadvikivanjem na ulici.
Šidu je, valjda, dosta političkih cirkusa. Vreme je da političari počnu da se ponašaju kao političari.
(M. Milivojević)