Sremskomitrovački portal

Postpraznična DEPRESIJA i kako je izbeći!

foto: Shutterstock

Došla je druga polovina januara. Ljudi još osećaju tragove praznične euforije, ali ima i onih koje je praznično raspoloženje napustilo i već sabiraju utiske, ispunjena očekivanja i neispunjene praznične želje.

Očekivanja su bila raznolika od toga sa kim ćemo provesti praznike, preko dileme koji ćemo poklon i od koga dobiti, pa sve do sitnih detalja tipa sadržaja praznične trpeze. Ukoliko se ona nisu ispunila, bilo da smo za praznike bili usamljeni ili smo lošijeg materijalnog statusa, rezultat može biti osećanje samosažaljenja, tuge ili depresije. U većini ovih situacija desilo se da ono što nas je uvelo u ova neprijatna osećanja nije realna situacija, već naša subjektivna procena iste kao strašne i pogubne.

Ljudi koji su bili usamljeni verovatno su zamišljali druge kako se vesele i raduju dok sa drugima razmenjuju poklone i zamišljaju praznične želje uz bogatu trpezu čime se njihovo osećanje nesreće i beznađa samo uvećavalo uz najezdu neprijatnih misli o sebi kao promašenom i beznadežnom biću. Međutim, usamljeni najčešće zaborave da su mnogi ljudi praznike proveli baš na ovakav način.

Sa druge strane, u današnje vreme, kada je okupljanje porodice za praznike kod nekih prevaziđeno i u duhu ovog vremena izgubilo je nažalost svoju svrhu, mnogi su posegli za tim da praznike provode van svojih domova i gradova, poneseni činjenicom da to tako onda deluje efektnije, bolje…

Stvar je u tome da u nekim slučajevima, osobe koje ovako organizuju vreme praznika, možda beže od sebe jer kada ne rade, one ne znaju drugi način da kod kuće organizuju vlastito vreme. Kako bi predupredile osećaj neispunjenosti i praznine, postoji mogućnost da su pronašle socijalno prihvatljiv način strukturiranja svog vremena za praznike i izbegle neprijatna osećanja koja potencijalno donose neradni praznični dani. Kada je povod za provodjenje praznika na ovaj način beg od sebe, postoji velika mogućnost da će se nakon povratka u svakodnevicu, osoba osećati isprazno i neispunjeno jer ona nije ispunila svoje potrebe da vreme praznika provede u društvu bliskih ljudi.

Ukoliko se medjutim, vreme praznika i provede u domu uz drage ljude, nije neuobičajeno da se ljudi nakon svih ovih praznika osećaju iscrpljeno i zato je u drugoj polovini januara sasvim u redu sebi dati vremena da se oporavimo. Intenzivna slavlja, bogate trpeze i malo sati sna energetski iscrpljuju organizam, pa je pasivnost, negde i očekivana. Odmor, relaksacija, zdrava ishrana neki su od mogućih saveznika za bržu regeneraciju organizma. Zato ovo vreme treba iskoristiti za obnovu svog organizma, pronaći načine kako biti dobar prema sebi jer ne zaboravite da dobro se dobrim vraća.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

Exit mobile version