Sve je više pitanja o budućnosti malih trgovina i zanatskih radnji u centru Sremske Mitrovice. Prazni izlozi, natpisi „Izdaje se“ i spuštene roletne postaju prizor koji teško može da promakne prolaznicima. Dok se trgovci bore sa troškovima, slabijom kupovnom moći i sve zahtevnijim tržištem, politička neizvesnost dodatno komplikuje poslovnu atmosferu. A oni koji bi uskoro trebalo da preuzmu odgovornost za vođenje države zasad ne ulivaju mnogo sigurnosti svojim javnim nastupima.
Šetnja centralnim gradskim ulicama sve češće otvara pitanje šta se događa sa malim biznisima u Sremskoj Mitrovici. Nekadašnje prodavnice, butici, zanatske radnje i drugi poslovni prostori menjaju namenu, čekaju novog zakupca ili mesecima ostaju zatvoreni. Naravno, nije svaki zatvoren lokal znak ekonomske katastrofe. Neki vlasnici odlaze u penziju, neki menjaju delatnost, a neki jednostavno odlučuju da im se posao više ne isplati. Ipak, kada se takve slike ponavljaju na različitim adresama, teško je ne zapitati se da li se iza njih krije širi problem.
Mali preduzetnici odavno nemaju lak posao. Zakup poslovnog prostora, porezi, doprinosi, komunalije, nabavka robe i troškovi zaposlenih samo su deo računa koji svakog meseca moraju da se plate, bez obzira na to koliko je kupaca ušlo u radnju. Međutim, postoji još nešto što poslovnim ljudima najmanje odgovara – neizvesnost.
Posle parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, Srbija se nalazi u periodu političke tranzicije. Studentska lista osvojila je 140 poslaničkih mandata, a predstoji konstituisanje novog parlamenta i formiranje vlade. Prva sednica novog saziva najavljena je za 17. novembar.
U takvoj situaciji, javnost s pravom očekuje jasne odgovore o tome kakva će biti ekonomska politika buduće vlasti. Šta će biti sa porezima? Hoće li se menjati odnos države prema privredi? Kakva će biti politika subvencija, javnih investicija, zarada i zapošljavanja? Šta će se dogoditi sa postojećim ekonomskim projektima? Umesto jasne slike, građani i privrednici često dobijaju različite poruke, najave i tumačenja. Pojedini predstavnici buduće političke strukture govore jedno, drugi nešto sasvim drugo, dok se o važnim pitanjima neretko stiče utisak da još ne postoji zajednički stav.
Sve to počinje da liči na raštimovani orkestar u kojem svako svira svoju melodiju, a publika tek treba da sazna ko je uopšte dirigent. Političari možda imaju vremena za međusobna nadmudrivanja, javna prepucavanja i traženje pravog mesta u budućoj vlasti. Preduzetnici, međutim, nemaju taj luksuz. Njima zakup stiže svakog meseca, dobavljači traže svoj novac, a zaposleni očekuju platu bez obzira na to ko će sedeti u ministarskim foteljama.
Za pokretanje malog biznisa potrebni su novac, hrabrost i makar približno predvidivi uslovi poslovanja. Niko ne očekuje da država garantuje uspeh svakom preduzetniku, ali se očekuje da pravila budu jasna i da se ne menjaju u skladu sa dnevnim političkim potrebama. Čovek koji razmišlja da otvori butik, pekaru, servis, prodavnicu ili ugostiteljski objekat mora da napravi računicu za narednih nekoliko godina. Mora da zna koliki su mu troškovi, kakve obaveze ima prema državi i šta može da očekuje od poslovnog okruženja.
Ako se, umesto odgovora, svakodnevno smenjuju različite političke poruke, razumljivo je što će mnogi odlučiti da sačekaju. Neki će odustati, neki će odložiti ulaganje, a oni koji već rade možda će početi da razmišljaju o zatvaranju ili preseljenju posla. Naravno, politička neizvesnost nije jedini razlog zbog kojeg se zatvaraju radnje. Kupovna moć stanovništva, konkurencija velikih trgovinskih lanaca, internet prodaja, visoki troškovi i promenjene navike potrošača imaju veliki uticaj. Ali politička predvidivost svakako je važan deo poslovne klime.
Prazni lokali nisu samo problem njihovih vlasnika. Oni utiču i na izgled grada, njegovu živost i svakodnevni život građana. Centar bez malih prodavnica, zanatskih radnji, butika i ugostiteljskih objekata polako gubi svoju prepoznatljivu atmosferu. Umesto mesta na kojem se ljudi susreću, kupuju, završavaju poslove i provode vreme, gradsko jezgro može postati samo prostor kroz koji se prolazi.
Zato bi pitanje praznih lokala trebalo da bude mnogo više od teme za usputni razgovor. Ono bi moralo da zanima i lokalnu samoupravu, buduću republičku vlast, privrednike i sve one koji govore o ekonomskom razvoju. Jer, bez obzira na to ko je pobedio na izborima, ko će formirati vladu i ko će se naći na čelu pojedinih institucija, život se nastavlja po starom kalendaru. Porezi se plaćaju, računi stižu, a zakupodavci ne čekaju da se političari dogovore. Možda bi zato budući nosioci vlasti trebalo da se, pre nego što nastave sa javnim nadmudrivanjima, prošetaju centrom Sremske Mitrovice. Prazni izlozi mogli bi da im budu mnogo jasnija poruka od svih političkih govora.
Jer, građanima nisu potrebni samo oni koji obećavaju promene. Potrebni su im stabilni uslovi da rade, zarađuju, ulažu i otvaraju nove radnje. A ako se politički orkestar još dugo bude usaglašavao oko toga ko svira prvu violinu, moglo bi se dogoditi da u međuvremenu u centru grada ponestane onih koji su spremni da plate ulaznicu.
(SMP)